Klasična (otvorena) hernioplastika (klasična operacija kile)

ŠTA JE KLASIČNA (OTVORENA) HERNIOPLASTIKA?

Kila (hernia) predstavlja ispupčenje na delu trbušnog zida koje  nastaje  usled prolaska trbušne maramice, dela creva, neke druge  strukture ili  organa kroz otvor na trbušnom zidu (oslabljeni deo  trbušnog zida).  Hernioplastika je naziv za operaciju kojom se uklanja  kila. Postoje  klasična i laparoskopska hernioplastika. Klasična (otvorena) hernioplastika predstavlja operaciju uklanjanja kile (najčešće  preponska ili na drugim lokalizacijama) koja uključuje  pravljenje većeg  reza, vraćanje struktura u trbušnu duplju kroz taj rez i  postavljanje  protetske mrežice u cilju ojačavanja tog dela trbušnog  zida. Otvorena  hernioplastika se najčešće izvodi u ambulantnim uslovima,  bez obzira na  starosnu dob i udružena oboljenja. Cela procedura traje  sat vremena.

INDIKACIJE / ZAŠTO SE RADI?

Hirurško uklanjanje kile otvorenom hernioplastikom preporučuje se kod:

  • Kile koja uzrokuje bol ili neke druge smetnje.
  • Ukoliko dođe do uklještenja kile ili nekih drugih komplikacija (strangulacija…).
  • Nastanka kile kod dece. Kod beba i dece preporučuje se uklanjanje kile otvorenom hernioplastikom.

KAKO SE IZVODI?

  • Otvorena hernioplastika se može se obavljati u lokalnoj, spinalnoj ili opštoj anesteziji. Tokom hernioplastike koriste se protetske mrežice ili drugi sintetički materijali koji pomažu ojačavanje tog dela trbušnog zida i sprečavaju ponovni nastanak kile. Ova procedura daje dobar rezultat, naročito kod kile koja je većih dimenzija ili kod ponovnog javljanja kile na istom mestu. Protetske mrežice se prišivaju za tzv. oslabljena mesta na trbušnom zidu i sprečavaju ponovni prolaz creva ili drugih struktura.

POTENCIJALNI RIZICI

  • Rizik od ponovnog javljanja kile je manji ukoliko operaciju obavlja iskusan hirurg i ukoliko se koriste protetske mrežice. U povišenom riziku od nastanka komplikacija nakon ove operacije su pacijenti koji  su  ranije imali duboku vensku trombozu, pacijenti koji uzimaju Aspirin Ili antikoagulantnu terapiju (Farin, Sincum, Sintrom, Xarelto, Pradaxa, Eliquis) i pušači.
  • Postoji rizik od pojave alergijske reakcije na anestetike koji se koriste tokom pocedure.
  • Kao i u svakoj proceduri postoji rizik od krvarenja i infekcije.
  • Veoma retlko može doći do oštećenja nerava, povrede femoralne (butne) arterije i vene, utrnulosti kože na mestu obavljanja operacije, smanjenog dotoka krvi u testise (testikularne atrofije) ili oštećenja semene vrpce (može dovesti do steriliteta).

PRIPREMA

  • Nemojte jesti i piti 8 sati pre procedure. Jutro pre procedure možete uzeti svoje lekove sa malom količinom vode.
  • U konsultaciji sa lekarom potrebno je da kratkotrajno prekinete sa uzimanjem lekova koji utiču na zgrušavanje krvi.
  • Prestanite sa pušenjem. Pušenje može uticati na ponovnu pojavu kile.

OPORAVAK

  • Istog dana možete ići kući. Možete se vratiti svojim uobičajenim dnevnim aktivnostima nakon 7 dana, a kompletan oporavak traje oko 3 nedelje. Nakon 6 nedelja možete upražnjavati fizičku aktivnost.
  • Nemojte se izlagati aktivnostima koje mogu provocirati bol. Seksualne odose možete imati bezbedno nakon 3 nedelje.
  • Ukoliko se pojavi otok oko rane ne znači da je operacija protekla   neuspešno. Na to mesto možete stavljati hladne obloge na svakih sat vremena do dva.
  • Ukoliko primetite: toplinu ili crvenilo oko reza, otok ili tvrdoću testisa, krvarenje rane ili imate visoku temperaturu javite se u HealthMedic svom doktoru.

Imunoterapija

Imunoterapija je novi princip lečenja, za čije su otkriće naučnici dobili Nobelovu nagradu za medicinu 2018. godine. Mehanizam imunoterapije se ne ogleda u ciljanju receptora na malignoj ćeliji, već u aktiviranju imunog sistema da prepozna i uništi maligni tumor. Zbog ovakvog koncepta imunoterapija postiže dugotrajnije odgovore i danas se govori i o izlečenju pojedinih agresivnih malignih tumora u metastatkoj fazi, ukoliko su pacijenti lečeni imunoterapijom. Lekovi koji se koriste su pembrolizumab (Keytruda), atezolizumab (Tecentriq) i nivolumab (Opdivo) u različitim vidovima tumora: melanomu, karcinomu pluća, karcinomu bubrega, mokraćne bešike, različitim gastrointestinalnim karcinomima, Hodgkinovom limfomu, karcinomu dojke i drugim različitim malignim bolestima.

Ciljana (target) terapija

Ciljana, odnosno „target“ terapija se koristi od 2001. godina i do sada je u svetu registrovano preko 200 različitih lekova za lečenje malignih bolesti. Ciljanom terapijom delujemo na specifične receptore na malignoj ćeliji, izbegavajući na taj način delovanje na zdrave ćelije i smanjenjem neželjenih efekata u odnosu na primenu hemioterapije. Era ciljanih terapija počela je Herceptinom-veoma poznatim lekom za lečenje jednog podtipa karcinoma dojke. Procena je da je Herceptin spasao život već više od 150.000 žena u svetu. Danas gotovo da nema karcinoma koji se ne leči nekim lekom iz grupe ciljanih terapija.

Hormonska terapija

Hormonska ili endokrina terapija se najčešće koristi u lečenju karcinoma dojke i karcinoma prostate. Cilj ovih terapija je da smanjimo štetno dejstvo estrogena,kod karcinoma dojke, odnosno testosterona kod karcinoma prostate. Slično hemioterapiji i hormonska terapija može da se primenjuje posle operacije kada služi povećanju procenta izlečenje bolesnika ili u metastatskoj fazi kada značajno produžava živoz bolesnicima uz očuvan kvalitet života. Hormonska terapija može biti u vidu tableta (Nolvadex, Arimidex, Aromasin, Femara za karcinom dojke)(Xtandi, Zytiga, Casodex za karcinom prostate) ili injekcija (Faslodex, Diphereline, Zoladex, Lupron, Eligard…)

Hemioterapija

Hemioterapija je najstariji vid sistemskog lečenja malignih bolesti. Iako se koristi više od 50 godina i dalje predstavlja terapiju koja se najčešće upotrebljava. Hemioterapiju možemo primeniti pre operacije malignog tumora kada se zove neoadjuvantna hemioterapije i slično terapiji posle operacije (koja se naziva adjuvantna) služi da smanji mogućnost povratka maligne bolesti nakon operacije, odnosno povećava procenat izlečenja. Hemioterapija se može sporvoditi i u proširenoj-metastatskoj bolesti. Kod karcinoma testisa i nekih vrsta limfoma ovom terapijom možemo izlečiti većinu bolesnika i u metastatskoj fazi.