Категорија: Blog

Centar za dojku u Health Medic bolnici bavi se unapređenjem i poboljšanjem rezultata dijagnostike i lečenja karcinoma dojke, inovativnim terapijama i personalizovanom pristupu svakom pacijentu.

U centru se primenjuju savremeni principi onkoplastične hirurgije u lečenju karcinoma dojke, koja podrazumeva hirurgiju dojke uz određivanje sentinel limfnog nodusa,markaciju nepalpabilnih lezija dojke, te primarnu i sekundarnu rekonstrukciju dojke nakon ablacije

Rekonstrukcija dojke je, pogotovo sa psihološkog aspekta, veoma bitan postupak, jer dojka nije samo običan parni organ koji se, u slučaju bolesti može odstraniti, ona je izraz materinstva kao i ženstvenosti i ima veliku ulogu u psihološkom životu žena

 HM bolnica vaša podrška na putu oporavka 

Žučna kesa, je mali organ/kesa, koja je smeštena ispod jetre. Ima oblike kruške čija je funkcija da skladišti žuč koju proizvede jetra u toku dana u količini od „3-5 šoljica“.

Žuč, pomaže digestivnom traktu u varenju masti. Kada se masti unose, žučna kesa se kontrahuje i istiskuje žuč kroz mali kanal u tanko crevo.

Kamenje, predstavlja stvrdnute sokove za varenje koji se mogu formirati u žučnoj kesi. Medicinski naziv za ovo stanje je holelitijaza. Tako stvoreno kamenje može biti istisnuto iz kesice i može začepiti odvodni kanal. U tom slučaju blokirano je oticanje žuči što dovodi do nakupljanja žuči u žučnoj kesi, njenog oticanja, razvoja zapaljenja i pojave bolova. Kamen u zajedničkom žučnom kanalu se naziva holedoholitijaza.

Holecistitis, je zapaljenje žučne kese, koje može nastati naglo (akutno) ili tokom vremena, postepeno (hronično).

Pankreatitis, može biti izazvan začepljenjem zajedničkog žučnog kanala i pankreasnog kanala.

Simptomi, 

• Oštar bol u gornjim desnim partijama trbuha, koji mogu da zrače u leđa, sredinu stomaka ili desno rame.
• Blago povišena telesna temperatura (subfebrilnost, 37-38c).
• Osećaj mučnine i nadutosti
• Žutica (žućkasto prebojavanje kože i beonjača)

Postavljanje dijagnoze, prvo i osnovno je uzimanje detaljne anamneze i klinički pregled od strane Vašeg hirurga. Dodatni testovi koji se koriste u cilju postavljanja dijagnoze su:

• Kompletna krvna slika (KKS)
• Jetreni enzimi
• Koagulacioni status
• Ultrazvuk gornjeg abdomena
• Dodatna specifična snimanja poput endoskopske retrogradne holangiopankreatografije ili holangiopankreatografije magnetnom rezonancom

Lečenje, je uglavnom hiruško. Otvorenom hirurgijom iz reza i laparoskopijom. U slučajevima prisustva kamenja u žuči bez znakova zapaljenja, začepljenja vodova i bolova može se primeniti konzervativno lečenje koje podrazumeva određenu dijetu i redovnu fizičku aktivnost/vežbanje.  Konzervativno lečenje obično ne dovodi prestanka stvaranja kamenja i izlečenja.

Otvorena hirurgija, abdominalni hirurg pravi rez dužine oko 10tak cm koso ispod desnog rebarnog luka. Nakon preparisanja slojeva trbušnog zida, uklanja žučnu kesu podvezivanjem krvnih sudova, žučnih vodova i odvajenjem od jetre. Mesto reza se šije hirurškim koncima. Obično se postavlja dren, koji se vadi kasnije u toku hospitalizacije.

Laparoskopija, ovaj pristup i tehnika je najčešća za sve jednostavne holecistektomije i predstavlja metodu izbora u lečenju holelitijaze. Spada u minimalno invazivne tehnike, koje pacijentu omogućavaju kraći ostanak u bolnici, brži oporavak, manju bolnost, brže vraćanje svakodnevnim obavezama. Putem 3 mala porta/reza u trbušnu duplju se uvode endoskopski instrumenti te ubacuje CO2 koji omogućava pregled organa trbušne duplje. Cela operacija se prati i izvodi putem kamere i monitora. Žučna kesa se uklanja endoskopskim instrumentima, mesto rezova šije hiruškim koncima. Sama operacija rutinski u oba slučaja traje do sat vremena.

Pre operacije, prilikom preoperativne konsultacije sa Vašim hirurgom i anesteziologom ponesite Vašu kompletnu medicinsku dokumentaciju, upoznajte ih sa Vašim bolestima, prethodnim operacijama, korišćenjem lekova.

Tada ćete dobiti preoperativnu pripremu (koja podrazumeva da ćete uraditi određene subspecijalstičke preglede, testove i laboratorijske analize pre operacije, a unutar 4 nedelje). Tom prilikom ćete biti upoznati i kada tačno dolazite u bolnicu, koliko sati pre prijema ne jedete i ne pijete, kako se ponašate, šta od ličnih stvari nosite u bolnicu.

Nakon operacije, bićete smešteni na odeljenje, gde će Vam pratiti vitalne parametre. Dobićete lekove protiv bolova  i druge neophodne medikamente. Uveče ćete početi sa unosom tečnosti i sutradan sa laganom ishranom.

Bićete ohrabreni da što pre ustanete nakon operacije i da šetate više puta u toku dana kao i da radite vežbe disanja. Čime se sprečava nastanak tromboembolije i pospešuje rad creva koja mogu da se ulenje od anestezije i analgetika.

Normalno je da se zbog svega osećate drugačije i pomalo umorno. Obično se u bolnici ostaje jedan do dva dana.

Na otpustu ćete dobiti plan dijete tj.savet koju vrstu hrane treba da izbegavate prvih 6 nedelja. Nekim pacijentima se dešava da imaju češće stolice koje se tokom vremena normalizuju. Polako podižite stepen Vaše aktivnosti. Nakon mesec dana većina pacijenata se vraća uobičajenim aktivnostima. Tokom tog perioda izbegavajte podizanje teškog terata i veća naprezanja.

UVEK BIRAJTE NAJBOLJE LEKARE I NAJBOLJU USTANOVU. JER VI TO ZASLUŽUJETE.

Prema lokalizaciji ih delimo na

• ingvinalna/preponska
• femoralna/butna
• umbilikalna/pupčana
• postoperativna/u ožiljku
• epigastrična/iznad pupka
• hijatus hernia/dijafragmalna 

Mehanizam nastanka je uvek isti i u osnovi je kombinacija 2 faktora. Sa jedne strane slabost, defekt u trbušnom zidu a sa druge strane povećan intrabdominalni pritisak.

Povećani intraabdominalni pritisak „gura“ organ i tkivo kroz otvor ili slabost u zidu. Povišeni intraabdominalni pritisak nastaje najčešće prilikom podizanja teškog tereta, upornog, snažnog kašlja, kijanja ili intezivnog naprezanja.

Postoji i niz drugih faktora koji doprinose nastanku kile. Faktori koji mogu pogoršati intraabdominalni pritisak su gojaznost, napinjanje zbog opstipacije/zatvora ili dijareje/proliva, zatim hronična opstruktivna bolest pluća, pušenje, ascites, trudnoća, ekstremna pothranjenost a kod dece snažni i dugotrajni plač.

Slabost u trbušnom zidu, može biti urođena (kao recimo anatomski suviše prošireni preponski kanal, dijafragmalni otvor, itd). Stečena nastaje nakon traume, posle operacija, itd.

Kila može biti reponabilna (kada se sadržaj kilne kese može vratiti u trbušnu duplju, spontano ili intervencijom hirurga) i inkarcenirana (kada je organ ili tkivo zaglavljeno u kilnoj kesi – što predstavlja akutno hiruško stanje)

1. Ingvinalna hernija, ubedljivo najčešći tip, čini i do 75% svih kila trbušnog zida. Češća je kod muškaraca i posledica je urođenog proširenog preponskog kanala kroz koji se spuštao testis u fetalnom periodu. A ispoljava se kod pojave drugog faktora tj.povišenog intraabdominalnog pritiska.
2. Femoralna, butna hernija, je prolaps kroz femoralni kanal. Češća je kod žena. Treba biti oprezan prilikom postavljanja dijagnoze jer zbog blizine lako se može zameniti za ingvinalnu kilu. Zbog uskog kanal, češće se komplikuje o čemu ćemo malo kasnije govoriti.
3. Umbilikalna, pupčana kila, se javlja u predelu pupka, česta je kod male dece, zatim ekstremno gojaznih ljudi i žena koje su imale više trudnoća. Spadaju u spoljašnje, te se lako uočavaju kao izbočenje u trbušnom zidu (kao i prethodne dve).
4. Postoperativna, u ožiljku, često se naziva i ventralna hernija. Nastaje posle operacija, na mestu incizije/reza. U ožiljku koji nije kompletno srastao dolazi do slabljenja zida, istezanja fascije i formiranja kilne kese. Češća je u središnjoj liniji tkz.linea alba, gde je trbušni zid najtanji. Može se javiti i nakon malih rezova/ožiljaka nakon laparoskopskih operacija.
5. Epigastrična, iznad pupka, a ispod grudnog koša je retka vrsta a može nastati kao posle operacije, npr. nakon laparoskopske operacije žučne kese, kada se jedan od portova/otvora pravi iznad pupka u središnjoj liniji. Iako mali rez (do 10mm), zbog pozicije – najtanje mesto na trbušnom zidu i u sadejstvu sa drugim faktorom – povećanim intraabdominalnim pritiskom, može doći do njenog razvoja.
6. Hijatus hernija, dijafragmalna, spada u unutrašnje kile tj. nije vidljiva kao prethodne i dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze (tegoba) i dodatnih pregleda, rentgena i CT ili MR snimanja. Nastaje kada organi gornjih partija trbušne duplje prolaze kroz prirodni otvor u dijafragmi, koji se naziva hijatus (mali otvor kroz koji normalno prolazi jednjak koji spaja usnu duplju sa želudcem). Dijafragma je vezivno – mišićna ploča koja deli trbušnu od grudne duplje i na taj način razdvaja organe. Ukoliko je otvor proširen može doći do razvoja kile kada organi trbušne duplje kao npr.jednjak prolaze naviše u grudnu duplju (u kojoj se normalno nalazi srce i pluća). Može biti mala, diskretna kada obično a ne dovodi do ozbiljnijih simtoma i komplikacija. Ukoliko je veća simptomi su izraženi i obično zahteva hiruško lečenje. Deli se prema težini na 4.stadijuma.

Simptomi/znakovi kile.

• Kod spoljašnjih hernija to su su jasno vidljivo ispupčenje koje je često praćeno bolom.
• Kod unutrašnje (hijatus hernije/dijafragmalne) su karakteristični znakovi: gorušica, regurgitacija (vraćanje želudčanog sadržaja u usta), otežano gutanje, bol u grudima i trbuhu, kratak dah, povraćanje krvi ili krv u stolici (crna stolica).
• U svim slučajevima inkarceracije/uklještenja kile može doći do razvoja mučnine, povraćanja, povišene telesne temperature, jakog bola, zadržavanje gasova, zatvora.

Dijagnoza,  se postavlja uzimanjem detaljne anamneze, kliničkim pregledom i po potrebi dodatnim ispitivanjem koji mogu da uključuju, rentgen, ultrazvučni pregled, CT, MRI, endoskopiju ili ezofagealnu manometriju a sve u zavisnosti od procene hirurga.

Komplikacije, nastaju u slučaju inkarceracije kilnog sadržaja i posledično strangulacije. Tada dolazi do prekida cirkulacije u organu koji se nalazi u kilnoj kesi i kao posledica toga do gangrene i odumiranja tkiva. Ovo stanje predstavlja urgentno hiruško stanje koje zahteva hitnu operaciju.

Lečenje, može biti:

• Konzervativno sastoji se u izbegavanju riziko faktora za nastanka bolesti, upotrebi steznika, medicinskih pojaseva, te korišćenju određenih lekova u slučajevima hijatus hernije.
• Hiruško se može uraditi otvorenom hirurgijom (kroz hiruški rez) i minimalno invazivno (laparoskopijom). Reparacija defetka se radi klasičnom hiruškim koncima ili upotrebom sintetskih materijala – mrežica. Operacije se izvode u opštoj anesteziji ali neke poput ingvinalne hernije je moguće izvesti u lokalnoj ansteziji.

Ukoliko Vam se jave znaci i simptomi bolesti neophodno je da se javite Vašem hirurgu radi pregleda i postavljanja dijagnoze. To je posebno naglašeno u svim slučajevima ukoliko postoji pogoršanje simptoma i opšteg stanja. 

UVEK BIRAJTE NAJBOLJE LEKARE I NAJBOLJU USTANOVU. JER VI TO ZASLUŽUJETE.