Ginekološka rekonstruktivna ginekologija

[et_pb_section fb_built=“1″ _builder_version=“4.0.5″][et_pb_row _builder_version=“4.0.5″][et_pb_column type=“4_4″ _builder_version=“4.0.5″][et_pb_text _builder_version=“4.0.5″ hover_enabled=“0″]

1. Rejuvenilizacija vagine – podmlađivanje
2. Himenoplastika
3. Podizanje međice
4. Labioplastika
5. Uklanjanje ožiljaka

[/et_pb_text][/et_pb_column][/et_pb_row][/et_pb_section]

Ginekološka onkologija

[et_pb_section fb_built=“1″ _builder_version=“4.0.5″][et_pb_row _builder_version=“4.0.5″][et_pb_column type=“4_4″ _builder_version=“4.0.5″][et_pb_text _builder_version=“4.0.5″ hover_enabled=“0″]

1. Maligni tumori vulve
2. Karcinom grlića materice
3. Karcinom endometrijuma
4. Karcinom jajnika

[/et_pb_text][/et_pb_column][/et_pb_row][/et_pb_section]

Uroginekologija

[et_pb_section fb_built=“1″ _builder_version=“4.0.5″][et_pb_row _builder_version=“4.0.5″][et_pb_column type=“4_4″ _builder_version=“4.0.5″][et_pb_text _builder_version=“4.0.5″ hover_enabled=“0″]

1. Prolaps organa male karlice
2. Kila mokraćne bešike
3. Kila debelog creva
4. Spad materice
5. Spad paravaginalnih zidova
6. Enterocela
7. Urinarna inkontinencija
8. Rešavanje hiruških povreda uretre
9. Vezikovaginalne i ureterovezikalne fistule
10. Analna inkontinencija i rektovaginalne fistule

[/et_pb_text][/et_pb_column][/et_pb_row][/et_pb_section]

Opšta ginekologija

[et_pb_section fb_built=“1″ _builder_version=“4.0.5″][et_pb_row _builder_version=“4.0.5″][et_pb_column type=“4_4″ _builder_version=“4.0.5″][et_pb_text _builder_version=“4.0.5″ hover_enabled=“0″]

1. Hiruška stanja vulve
2. Hiruška stanja vagine i uretre
3. Abnormalna krvarenja iz materice
4. Hirurgija dobroćudnih cisti jajnika
5. Dijagnostika i lečenje hroničnog karličnog bola
6. Pelvična inflamatorna bolest (tuboovarijalni apscesi, piosalpinks)
7. Miomi materice i miomektomija
8. Abdominalna histerektomija
9. Vaginalna histerektomija
10. Laparoskopska histerektomija

[/et_pb_text][/et_pb_column][/et_pb_row][/et_pb_section]

Reproduktivna hirurgija

[et_pb_section fb_built=“1″ _builder_version=“4.0.5″][et_pb_row _builder_version=“4.0.5″][et_pb_column type=“4_4″ _builder_version=“4.0.5″][et_pb_text _builder_version=“4.0.5″ hover_enabled=“0″]

1. Rekonstruktivna hirurgija jajovoda i sterilizacija
2. Endometrioza
3. Ciste jajnika
4. Miomi
5. Polipi materice
6. Ektopična trudnoća
7. Hiruška stanja tokom trudnoće

[/et_pb_text][/et_pb_column][/et_pb_row][/et_pb_section]

Prof. dr sci. med. Andrija Golubović

Akademska zvanja i napredovanje u službi

1987: diplomirao studije medicine na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu

Obavezan lekarski staž obavio u Kliničkom Centru, Novi Sad

Izabran u zvanje asistenta u naučnom radu na polju onkološke hirurgije, u isto vreme primljen u rad na neodređeno vreme

1987-1989: postdiplomske studije, Medicinski fakultet u Novom Sadu

1990-1994: specializacija opšte hirurgije na Institutu za Onkologiju – Klinika za Operativnu Onkologiju, Sremska Kamenica

1994 : položio specijalistički ispit

1992 : Odbranio magistarski rad pod naslovom

« Istraživanje vrednosti kratkotrajne profilaktičke primene antibiotske terapije kod hirurških bolesnika»

1995: Izabran u zvanje asistenta na predmetu Onkologija na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu

1999 : Reizabran na mesto asistenta

2001 : Prof. dr Andrija Golubović je doktorirao na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu sa temom

« Istraživanje vrednosti biopsije sentinelnih zlezda pazuha kod karcinoma dojke «

2002 : izabran u zvanje docenta

2004 : izabran na mesto Načelnika Hirurškog odelenja Instituta za Onkologiju u Sremskoj Kamenici

2007 :Prof. dr Andrija Golubović je izabran u zvanje vanrednog profesora

2008 : Subspecijalista iz oblasti onkologije

2014: Prof. dr Andrija Golubović je postavljen na mestu Upravnika Klinike za Operativnu Onkologiju

Instituta za Onkologiju u Sremskoj Kamenici

Članstvo u drugim stručno – naučnim udruženjima

Član Srpskog Lekarskog društva, Potpredsednik Udruženja hirurških onkologa Srbije

Član B.U.O.N i Član Y.U.E.H.

Specijalizacije i profesionalno obrazovanje u inostranstvu profesora dr Andrije Golubovića

6 nedelja u Tenon & Rotshield bolnici, Paris, Novembar 2003, Мesec dana u MD Anderson oncology Center , Houston Texas USA, 2005. Učestvovao na u radu više svetskih kanceroloskih kongresa / Hamburg, Rio de Janeiro, Berlin, Sinsinati USA, Beč, Budimpešta 32 naučna rada prof. dr Andrije Golubovića su publikovana u nacionalnim i internacionalnim časopisima, koautor u 2 udžbenika i urednik i autor jednog udžbenika pod naslovom „Atlas hirurgije dojke“  objavljen 2015. godine u Novom Sadu.

Dr Milan Ranisavljević

Asist. dr Milan Ranisavljevie roden je 15.06.1982. godine u Novom Sadu. Osnovnu školu u Bačkoj Palanci, a srednju medicinsku školu u Novom Sadu, završio je sa odličnim uspehom. Medicinski fakultet u Novom Sadu, upisao je 2001/2002. godine, a završio 2008. godine. Dobitnik dve nagrade Univerziteta u Novom Sadu za izrađene temate.

Zaposlen na Institutu za onkologiju Vojvodine, Klinika za operativnu onkologiju od 2010. godine. Specijalističke studije iz opšte hirurgije završio je 2018. godine u Novom Sadu. Asistent na Katedri za hirurgiju medicinskog fakulteta (onkološka hirurgija), Univerzitet u Novom Sadu od 2015. godine. Osim profesionalnog rada bavi se i naučno istraživačkim radom. Do sada obajvio nekoliko stručnih radova koji su objavljeni u eminentnim svetskim časopisima iz oblasti medicine i hirurgije.

Stručno se usavršavao u La Rabta Hospital — Republika Tunis; University Medical Center Groningen (UMCG) — Kraljevina Holandija i Munchen Klinik Neuperlach —Republika Nemačka iz oblasti hirurgije karcinoma dojke i kolorektalne hirurgije.
Govori Nemački i Engleski jezik.

Oženjen i otac jednog dečaka.

Hernija

Prema lokalizaciji ih delimo na

  • ingvinalna/preponska
  • femoralna/butna
  • umbilikalna/pupčana
  • postoperativna/u ožiljku
  • epigastrična/iznad pupka
  • hijatus hernia/dijafragmalna 

Mehanizam nastanka je uvek isti i u osnovi je kombinacija 2 faktora. Sa jedne strane slabost, defekt u trbušnom zidu a sa druge strane povećan intrabdominalni pritisak.

Povećani intraabdominalni pritisak „gura“ organ i tkivo kroz otvor ili slabost u zidu. Povišeni intraabdominalni pritisak nastaje najčešće prilikom podizanja teškog tereta, upornog, snažnog kašlja, kijanja ili intezivnog naprezanja.

Postoji i niz drugih faktora koji doprinose nastanku kile. Faktori koji mogu pogoršati intraabdominalni pritisak su gojaznost, napinjanje zbog opstipacije/zatvora ili dijareje/proliva, zatim hronična opstruktivna bolest pluća, pušenje, ascites, trudnoća, ekstremna pothranjenost a kod dece snažni i dugotrajni plač.

Slabost u trbušnom zidu, može biti urođena (kao recimo anatomski suviše prošireni preponski kanal, dijafragmalni otvor, itd). Stečena nastaje nakon traume, posle operacija, itd.

Kila može biti reponabilna (kada se sadržaj kilne kese može vratiti u trbušnu duplju, spontano ili intervencijom hirurga) i inkarcenirana (kada je organ ili tkivo zaglavljeno u kilnoj kesi – što predstavlja akutno hiruško stanje)

  1. Ingvinalna hernija, ubedljivo najčešći tip, čini i do 75% svih kila trbušnog zida. Češća je kod muškaraca i posledica je urođenog proširenog preponskog kanala kroz koji se spuštao testis u fetalnom periodu. A ispoljava se kod pojave drugog faktora tj.povišenog intraabdominalnog pritiska.
  2. Femoralna, butna hernija, je prolaps kroz femoralni kanal. Češća je kod žena. Treba biti oprezan prilikom postavljanja dijagnoze jer zbog blizine lako se može zameniti za ingvinalnu kilu. Zbog uskog kanal, češće se komplikuje o čemu ćemo malo kasnije govoriti.
  3. Umbilikalna, pupčana kila, se javlja u predelu pupka, česta je kod male dece, zatim ekstremno gojaznih ljudi i žena koje su imale više trudnoća. Spadaju u spoljašnje, te se lako uočavaju kao izbočenje u trbušnom zidu (kao i prethodne dve).
  4. Postoperativna, u ožiljku, često se naziva i ventralna hernija. Nastaje posle operacija, na mestu incizije/reza. U ožiljku koji nije kompletno srastao dolazi do slabljenja zida, istezanja fascije i formiranja kilne kese. Češća je u središnjoj liniji tkz.linea alba, gde je trbušni zid najtanji. Može se javiti i nakon malih rezova/ožiljaka nakon laparoskopskih operacija.
  5. Epigastrična, iznad pupka, a ispod grudnog koša je retka vrsta a može nastati kao posle operacije, npr. nakon laparoskopske operacije žučne kese, kada se jedan od portova/otvora pravi iznad pupka u središnjoj liniji. Iako mali rez (do 10mm), zbog pozicije – najtanje mesto na trbušnom zidu i u sadejstvu sa drugim faktorom – povećanim intraabdominalnim pritiskom, može doći do njenog razvoja.
  6. Hijatus hernija, dijafragmalna, spada u unutrašnje kile tj. nije vidljiva kao prethodne i dijagnoza se postavlja na osnovu anamneze (tegoba) i dodatnih pregleda, rentgena i CT ili MR snimanja. Nastaje kada organi gornjih partija trbušne duplje prolaze kroz prirodni otvor u dijafragmi, koji se naziva hijatus (mali otvor kroz koji normalno prolazi jednjak koji spaja usnu duplju sa želudcem). Dijafragma je vezivno – mišićna ploča koja deli trbušnu od grudne duplje i na taj način razdvaja organe. Ukoliko je otvor proširen može doći do razvoja kile kada organi trbušne duplje kao npr.jednjak prolaze naviše u grudnu duplju (u kojoj se normalno nalazi srce i pluća). Može biti mala, diskretna kada obično a ne dovodi do ozbiljnijih simtoma i komplikacija. Ukoliko je veća simptomi su izraženi i obično zahteva hiruško lečenje. Deli se prema težini na 4.stadijuma.

Simptomi/znakovi kile.

  • Kod spoljašnjih hernija to su su jasno vidljivo ispupčenje koje je često praćeno bolom.
  • Kod unutrašnje (hijatus hernije/dijafragmalne) su karakteristični znakovi: gorušica, regurgitacija (vraćanje želudčanog sadržaja u usta), otežano gutanje, bol u grudima i trbuhu, kratak dah, povraćanje krvi ili krv u stolici (crna stolica).
  • U svim slučajevima inkarceracije/uklještenja kile može doći do razvoja mučnine, povraćanja, povišene telesne temperature, jakog bola, zadržavanje gasova, zatvora.

Dijagnoza,  se postavlja uzimanjem detaljne anamneze, kliničkim pregledom i po potrebi dodatnim ispitivanjem koji mogu da uključuju, rentgen, ultrazvučni pregled, CT, MRI, endoskopiju ili ezofagealnu manometriju a sve u zavisnosti od procene hirurga.

Komplikacije, nastaju u slučaju inkarceracije kilnog sadržaja i posledično strangulacije. Tada dolazi do prekida cirkulacije u organu koji se nalazi u kilnoj kesi i kao posledica toga do gangrene i odumiranja tkiva. Ovo stanje predstavlja urgentno hiruško stanje koje zahteva hitnu operaciju.

Lečenje, može biti:

  • Konzervativno sastoji se u izbegavanju riziko faktora za nastanka bolesti, upotrebi steznika, medicinskih pojaseva, te korišćenju određenih lekova u slučajevima hijatus hernije.
  • Hiruško se može uraditi otvorenom hirurgijom (kroz hiruški rez) i minimalno invazivno (laparoskopijom). Reparacija defetka se radi klasičnom hiruškim koncima ili upotrebom sintetskih materijala – mrežica. Operacije se izvode u opštoj anesteziji ali neke poput ingvinalne hernije je moguće izvesti u lokalnoj ansteziji.

Ukoliko Vam se jave znaci i simptomi bolesti neophodno je da se javite Vašem hirurgu radi pregleda i postavljanja dijagnoze. To je posebno naglašeno u svim slučajevima ukoliko postoji pogoršanje simptoma i opšteg stanja. 

UVEK BIRAJTE NAJBOLJE LEKARE I NAJBOLJU USTANOVU. JER VI TO ZASLUŽUJETE.

Prevencija i rano otkrivanje karcinoma dojke

Hiruško lečenje sindroma karpalnog tunela (otvorenom metodom)

[et_pb_section fb_built=“1″ _builder_version=“4.0.5″][et_pb_row _builder_version=“4.0.5″][et_pb_column _builder_version=“4.0.5″ type=“4_4″][et_pb_text _builder_version=“4.0.5″ hover_enabled=“0″]

ŠTA JE SINDROM KARPALNOG TUNELA?

Karpalni tunel čine osam sitnih koščica ručnog zgloba s donje strane,  a gornju stranu zatvara čvrsto vezivno tkivo (poprečni karpalni  ligament). Kroz taj tunel, iz podlaktice u šaku, ulazi nerv medianus,  ali i tetive mišića koje pokreću prste. Tetive su obložene tankom  sinovijalnom opnom koja ih podmazuje i olakšava njihovo klizanje i  pokretanje. Ta opna je osetljiva na svaki dugotrajniji napor i  nadražaje, a sindrom karpalnog tunela nastaje kao posledica pritiska ove  opne na nerv medianus u karpalnom tunelu.

ŠTA JE HIRURŠKO LEČENJE SINDROMA KARPALNOG TUNELA?

Hirurško lečenje sindroma karpalnog tunela podrazumeva presecanje  transverzalnog ligamenta, čime se smanjuje pritisak na nerv medianus, a  time i smetnje koje nastaju kao posledica pritiska. Operacija se  najčešće izvodi u lokalnoj anesteziji, tako da ćete ubrzo nakon  operacije moći da idete kući.

ZAŠTO SE RADI (INDIKACIJE)?

Hirurško lečenje sindroma karpalnog tunela obavlja se ukoliko:

• Nakon dugotrajnog nehirurškog tretmana sindroma karpalnog tunela  (nekoliko nedelja ili meseci) imate smetnje koje ne prolaze. To  podrazumeva da smetnje nisu praćenje znakovima oštećenja nerva.
•  Imate ozbiljne smetnje (kao što su gubitak koordinacije pokreta prstiju  ili ruke ili gubitak snage mišića palca) koje negativno utiču na Vaše  svakodnevno funkcionisanje.
• Postoje znakovi oštećenja nerva  (dokazani testiranjem funkcije nerva ili oštećenjem funkcije ruke ili  palca) ili postoji rizik od nastanka oštećenja nerva.
• Postoje tumori ili druge prisutne tvorevine koje rastu i koje se moraju ukloniti.

KAKO SE IZVODI?

Pravi se rez na bazi palmarne strane šake. Na ovaj način ortoped može  da sagleda karpalni tunel i da adekvatno preseče transverzalni karpalni  ligament. Nakon presecanja ligamenta koža se ušiva.

POTENCIJALNI RIZICI

• Rizik od nastanka komplikacija je veoma mali. Ozbiljnije  komplikacije, kao što je oštećenje nerva nastaju u 1 od 100 operacija  (manje od 1%). Postoji mali rizik od oštećenja nerva ili okolnih  struktura.
• Nakon operacije možete imati bol u ručnom zglobu ili ruci ili osećati toplinu oko ožiljka.
•  Postoji rizik od nastanka infekcije. Ukoliko se procedura obavlja u  opštoj anesteziji može postojati rizik od nastanka alergijske reakcije  na anestetik (operacija se uglavnom obavlja u lokalnoj anesteziji).

OPORAVAK NAKON HIRURŠKOG LEČENJA SINDROMA KARPALNOG TUNELA

• Nakon operacije ruka će Vam biti umotana. Šavovi se uklanjaju nakon  10-14 dana. Bol i osećaj utrnulosti mogu nestati ubrzo nakon operacije  ili mogu trajati u manjem intenzitetu nekoliko meseci. Izbegavajte  intenzivno korišćenje operisane ruke sledeća 3 meseca. Veoma retko se  nakon operacije mogu ponovo javiti slične smetnje.
• Kada ćete se  vratitti poslovnim obavezama zavisi od toga da li je operisana dominatna  ruka (ruka koju najviše koristite), da li Vaše radne obaveze  podrazumevaju stalno angažovanje šake i ručnog zgloba i zavisi od toga  koliko ste posvećeni redovnom obavljanju fizikalne terapije.
•  Ukoliko je operacija obavljena na nedominantnoj ruci na posao se možete  vratiti nakon 7-14 dana (najranije nakon 1-2 dana). Izbegavajte  obavljanje repetitivnih pokreta ili nekih visoko-rizičnih aktivnosti.
•  Ukoliko je operacija obavljena na dominantnoj ruci i ukoliko Vaš posao  zahteva obavljanje ponavljanih (repetitivnih) pokreta očekuje se da je  za povratak uobičajenim dnevnim i radnim obavezama potrebno 6-12  nedelja. Fizikalna terapija može značajno ubrzati period oporavka.
•  Većina ljudi ubrzo nakon operacije ima minimalne smetnje u vidu bola ili  osećaja utrnulosti ili uopšte nema smetnje. Veoma retko se dešava da se  bol i utrnulost ponovo jave.

[/et_pb_text][/et_pb_column][/et_pb_row][/et_pb_section]