[et_pb_section fb_built=“1″ _builder_version=“4.0.5″][et_pb_row _builder_version=“4.0.5″][et_pb_column type=“4_4″ _builder_version=“4.0.5″][et_pb_text _builder_version=“4.0.5″ hover_enabled=“0″]
1. Rejuvenilizacija vagine – podmlađivanje
2. Himenoplastika
3. Podizanje međice
4. Labioplastika
5. Uklanjanje ožiljaka
[/et_pb_text][/et_pb_column][/et_pb_row][/et_pb_section]
[et_pb_section fb_built=“1″ _builder_version=“4.0.5″][et_pb_row _builder_version=“4.0.5″][et_pb_column type=“4_4″ _builder_version=“4.0.5″][et_pb_text _builder_version=“4.0.5″ hover_enabled=“0″]
1. Maligni tumori vulve
2. Karcinom grlića materice
3. Karcinom endometrijuma
4. Karcinom jajnika
[/et_pb_text][/et_pb_column][/et_pb_row][/et_pb_section]
[et_pb_section fb_built=“1″ _builder_version=“4.0.5″][et_pb_row _builder_version=“4.0.5″][et_pb_column type=“4_4″ _builder_version=“4.0.5″][et_pb_text _builder_version=“4.0.5″ hover_enabled=“0″]
1. Prolaps organa male karlice
2. Kila mokraćne bešike
3. Kila debelog creva
4. Spad materice
5. Spad paravaginalnih zidova
6. Enterocela
7. Urinarna inkontinencija
8. Rešavanje hiruških povreda uretre
9. Vezikovaginalne i ureterovezikalne fistule
10. Analna inkontinencija i rektovaginalne fistule
[/et_pb_text][/et_pb_column][/et_pb_row][/et_pb_section]
[et_pb_section fb_built=“1″ _builder_version=“4.0.5″][et_pb_row _builder_version=“4.0.5″][et_pb_column type=“4_4″ _builder_version=“4.0.5″][et_pb_text _builder_version=“4.0.5″ hover_enabled=“0″]
1. Hiruška stanja vulve
2. Hiruška stanja vagine i uretre
3. Abnormalna krvarenja iz materice
4. Hirurgija dobroćudnih cisti jajnika
5. Dijagnostika i lečenje hroničnog karličnog bola
6. Pelvična inflamatorna bolest (tuboovarijalni apscesi, piosalpinks)
7. Miomi materice i miomektomija
8. Abdominalna histerektomija
9. Vaginalna histerektomija
10. Laparoskopska histerektomija
[/et_pb_text][/et_pb_column][/et_pb_row][/et_pb_section]
[et_pb_section fb_built=“1″ _builder_version=“4.0.5″][et_pb_row _builder_version=“4.0.5″][et_pb_column type=“4_4″ _builder_version=“4.0.5″][et_pb_text _builder_version=“4.0.5″ hover_enabled=“0″]
1. Rekonstruktivna hirurgija jajovoda i sterilizacija
2. Endometrioza
3. Ciste jajnika
4. Miomi
5. Polipi materice
6. Ektopična trudnoća
7. Hiruška stanja tokom trudnoće
[/et_pb_text][/et_pb_column][/et_pb_row][/et_pb_section]
Akademska zvanja i napredovanje u službi
1987: diplomirao studije medicine na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu
Obavezan lekarski staž obavio u Kliničkom Centru, Novi Sad
Izabran u zvanje asistenta u naučnom radu na polju onkološke hirurgije, u isto vreme primljen u rad na neodređeno vreme
1987-1989: postdiplomske studije, Medicinski fakultet u Novom Sadu
1990-1994: specializacija opšte hirurgije na Institutu za Onkologiju – Klinika za Operativnu Onkologiju, Sremska Kamenica
1994 : položio specijalistički ispit
1992 : Odbranio magistarski rad pod naslovom
« Istraživanje vrednosti kratkotrajne profilaktičke primene antibiotske terapije kod hirurških bolesnika»
1995: Izabran u zvanje asistenta na predmetu Onkologija na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu
1999 : Reizabran na mesto asistenta
2001 : Prof. dr Andrija Golubović je doktorirao na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu sa temom
« Istraživanje vrednosti biopsije sentinelnih zlezda pazuha kod karcinoma dojke «
2002 : izabran u zvanje docenta
2004 : izabran na mesto Načelnika Hirurškog odelenja Instituta za Onkologiju u Sremskoj Kamenici
2007 :Prof. dr Andrija Golubović je izabran u zvanje vanrednog profesora
2008 : Subspecijalista iz oblasti onkologije
2014: Prof. dr Andrija Golubović je postavljen na mestu Upravnika Klinike za Operativnu Onkologiju
Instituta za Onkologiju u Sremskoj Kamenici
Članstvo u drugim stručno – naučnim udruženjima
Član Srpskog Lekarskog društva, Potpredsednik Udruženja hirurških onkologa Srbije
Član B.U.O.N i Član Y.U.E.H.
Specijalizacije i profesionalno obrazovanje u inostranstvu profesora dr Andrije Golubovića
6 nedelja u Tenon & Rotshield bolnici, Paris, Novembar 2003, Мesec dana u MD Anderson oncology Center , Houston Texas USA, 2005. Učestvovao na u radu više svetskih kanceroloskih kongresa / Hamburg, Rio de Janeiro, Berlin, Sinsinati USA, Beč, Budimpešta 32 naučna rada prof. dr Andrije Golubovića su publikovana u nacionalnim i internacionalnim časopisima, koautor u 2 udžbenika i urednik i autor jednog udžbenika pod naslovom „Atlas hirurgije dojke“ objavljen 2015. godine u Novom Sadu.
Asist. dr Milan Ranisavljevie roden je 15.06.1982. godine u Novom Sadu. Osnovnu školu u Bačkoj Palanci, a srednju medicinsku školu u Novom Sadu, završio je sa odličnim uspehom. Medicinski fakultet u Novom Sadu, upisao je 2001/2002. godine, a završio 2008. godine. Dobitnik dve nagrade Univerziteta u Novom Sadu za izrađene temate.
Zaposlen na Institutu za onkologiju Vojvodine, Klinika za operativnu onkologiju od 2010. godine. Specijalističke studije iz opšte hirurgije završio je 2018. godine u Novom Sadu. Asistent na Katedri za hirurgiju medicinskog fakulteta (onkološka hirurgija), Univerzitet u Novom Sadu od 2015. godine. Osim profesionalnog rada bavi se i naučno istraživačkim radom. Do sada obajvio nekoliko stručnih radova koji su objavljeni u eminentnim svetskim časopisima iz oblasti medicine i hirurgije.
Stručno se usavršavao u La Rabta Hospital — Republika Tunis; University Medical Center Groningen (UMCG) — Kraljevina Holandija i Munchen Klinik Neuperlach —Republika Nemačka iz oblasti hirurgije karcinoma dojke i kolorektalne hirurgije.
Govori Nemački i Engleski jezik.
Oženjen i otac jednog dečaka.
Prema lokalizaciji ih delimo na
Mehanizam nastanka je uvek isti i u osnovi je kombinacija 2 faktora. Sa jedne strane slabost, defekt u trbušnom zidu a sa druge strane povećan intrabdominalni pritisak.
Povećani intraabdominalni pritisak „gura“ organ i tkivo kroz otvor ili slabost u zidu. Povišeni intraabdominalni pritisak nastaje najčešće prilikom podizanja teškog tereta, upornog, snažnog kašlja, kijanja ili intezivnog naprezanja.
Postoji i niz drugih faktora koji doprinose nastanku kile. Faktori koji mogu pogoršati intraabdominalni pritisak su gojaznost, napinjanje zbog opstipacije/zatvora ili dijareje/proliva, zatim hronična opstruktivna bolest pluća, pušenje, ascites, trudnoća, ekstremna pothranjenost a kod dece snažni i dugotrajni plač.
Slabost u trbušnom zidu, može biti urođena (kao recimo anatomski suviše prošireni preponski kanal, dijafragmalni otvor, itd). Stečena nastaje nakon traume, posle operacija, itd.
Kila može biti reponabilna (kada se sadržaj kilne kese može vratiti u trbušnu duplju, spontano ili intervencijom hirurga) i inkarcenirana (kada je organ ili tkivo zaglavljeno u kilnoj kesi – što predstavlja akutno hiruško stanje)
Simptomi/znakovi kile.
Dijagnoza, se postavlja uzimanjem detaljne anamneze, kliničkim pregledom i po potrebi dodatnim ispitivanjem koji mogu da uključuju, rentgen, ultrazvučni pregled, CT, MRI, endoskopiju ili ezofagealnu manometriju a sve u zavisnosti od procene hirurga.
Komplikacije, nastaju u slučaju inkarceracije kilnog sadržaja i posledično strangulacije. Tada dolazi do prekida cirkulacije u organu koji se nalazi u kilnoj kesi i kao posledica toga do gangrene i odumiranja tkiva. Ovo stanje predstavlja urgentno hiruško stanje koje zahteva hitnu operaciju.
Lečenje, može biti:
Ukoliko Vam se jave znaci i simptomi bolesti neophodno je da se javite Vašem hirurgu radi pregleda i postavljanja dijagnoze. To je posebno naglašeno u svim slučajevima ukoliko postoji pogoršanje simptoma i opšteg stanja.
UVEK BIRAJTE NAJBOLJE LEKARE I NAJBOLJU USTANOVU. JER VI TO ZASLUŽUJETE.
[et_pb_section fb_built=“1″ _builder_version=“4.0.5″][et_pb_row _builder_version=“4.0.5″][et_pb_column _builder_version=“4.0.5″ type=“4_4″][et_pb_text _builder_version=“4.0.5″ hover_enabled=“0″]
ŠTA JE SINDROM KARPALNOG TUNELA?
Karpalni tunel čine osam sitnih koščica ručnog zgloba s donje strane, a gornju stranu zatvara čvrsto vezivno tkivo (poprečni karpalni ligament). Kroz taj tunel, iz podlaktice u šaku, ulazi nerv medianus, ali i tetive mišića koje pokreću prste. Tetive su obložene tankom sinovijalnom opnom koja ih podmazuje i olakšava njihovo klizanje i pokretanje. Ta opna je osetljiva na svaki dugotrajniji napor i nadražaje, a sindrom karpalnog tunela nastaje kao posledica pritiska ove opne na nerv medianus u karpalnom tunelu.
ŠTA JE HIRURŠKO LEČENJE SINDROMA KARPALNOG TUNELA?
Hirurško lečenje sindroma karpalnog tunela podrazumeva presecanje transverzalnog ligamenta, čime se smanjuje pritisak na nerv medianus, a time i smetnje koje nastaju kao posledica pritiska. Operacija se najčešće izvodi u lokalnoj anesteziji, tako da ćete ubrzo nakon operacije moći da idete kući.
ZAŠTO SE RADI (INDIKACIJE)?
Hirurško lečenje sindroma karpalnog tunela obavlja se ukoliko:
• Nakon dugotrajnog nehirurškog tretmana sindroma karpalnog tunela (nekoliko nedelja ili meseci) imate smetnje koje ne prolaze. To podrazumeva da smetnje nisu praćenje znakovima oštećenja nerva.
• Imate ozbiljne smetnje (kao što su gubitak koordinacije pokreta prstiju ili ruke ili gubitak snage mišića palca) koje negativno utiču na Vaše svakodnevno funkcionisanje.
• Postoje znakovi oštećenja nerva (dokazani testiranjem funkcije nerva ili oštećenjem funkcije ruke ili palca) ili postoji rizik od nastanka oštećenja nerva.
• Postoje tumori ili druge prisutne tvorevine koje rastu i koje se moraju ukloniti.
KAKO SE IZVODI?
Pravi se rez na bazi palmarne strane šake. Na ovaj način ortoped može da sagleda karpalni tunel i da adekvatno preseče transverzalni karpalni ligament. Nakon presecanja ligamenta koža se ušiva.
POTENCIJALNI RIZICI
• Rizik od nastanka komplikacija je veoma mali. Ozbiljnije komplikacije, kao što je oštećenje nerva nastaju u 1 od 100 operacija (manje od 1%). Postoji mali rizik od oštećenja nerva ili okolnih struktura.
• Nakon operacije možete imati bol u ručnom zglobu ili ruci ili osećati toplinu oko ožiljka.
• Postoji rizik od nastanka infekcije. Ukoliko se procedura obavlja u opštoj anesteziji može postojati rizik od nastanka alergijske reakcije na anestetik (operacija se uglavnom obavlja u lokalnoj anesteziji).
OPORAVAK NAKON HIRURŠKOG LEČENJA SINDROMA KARPALNOG TUNELA
• Nakon operacije ruka će Vam biti umotana. Šavovi se uklanjaju nakon 10-14 dana. Bol i osećaj utrnulosti mogu nestati ubrzo nakon operacije ili mogu trajati u manjem intenzitetu nekoliko meseci. Izbegavajte intenzivno korišćenje operisane ruke sledeća 3 meseca. Veoma retko se nakon operacije mogu ponovo javiti slične smetnje.
• Kada ćete se vratitti poslovnim obavezama zavisi od toga da li je operisana dominatna ruka (ruka koju najviše koristite), da li Vaše radne obaveze podrazumevaju stalno angažovanje šake i ručnog zgloba i zavisi od toga koliko ste posvećeni redovnom obavljanju fizikalne terapije.
• Ukoliko je operacija obavljena na nedominantnoj ruci na posao se možete vratiti nakon 7-14 dana (najranije nakon 1-2 dana). Izbegavajte obavljanje repetitivnih pokreta ili nekih visoko-rizičnih aktivnosti.
• Ukoliko je operacija obavljena na dominantnoj ruci i ukoliko Vaš posao zahteva obavljanje ponavljanih (repetitivnih) pokreta očekuje se da je za povratak uobičajenim dnevnim i radnim obavezama potrebno 6-12 nedelja. Fizikalna terapija može značajno ubrzati period oporavka.
• Većina ljudi ubrzo nakon operacije ima minimalne smetnje u vidu bola ili osećaja utrnulosti ili uopšte nema smetnje. Veoma retko se dešava da se bol i utrnulost ponovo jave.
[/et_pb_text][/et_pb_column][/et_pb_row][/et_pb_section]
