Hirurško lečenje pilonidalnog sinusa

ŠTA JE HIRURŠKO LEČENJE PILONIDALNOG SINUSA?

Pilonidalni sinus je čvorić na koži koji se najčešće sastoji od dlaka  i ćelijskog debrisa. Pilonidalna cista se najčešće nalazi na vrhu  trtične kosti i najčešće nastaje kao posledica urasle dlake koja počinje  svoj rast put unutra, ulazeći tako potkožno što odovodi do upale iznad  glutealne brazde. Nakon urastanja dlake dolazi do zapaljenske reakcije  organizma i infekcije, nakon čega nastaje lokalizovana gnojna  infekcija-apsces. Postojanje apscesa dovodi do nastanka neprijatnosti i  bola. Pilonidalni apsces se može prazniti preko malog otvora na koži ili  se može ukloniti hirurški. Najčešće se javlja kod mlađih muškaraca i  često se javlja kod iste osobe nekoliko puta. Osobe koje veći deo dana  provode u sedećem položaju su u većem rziku od nastanka pilonidalnog  sinusa. Hirurška intervencija traje oko 20 minuta i može se izvoditi u  ambulantnim ili bolničkim uslovima.

SIMPTOMI

• Simptomi se javljaju postepeno i kreću se od nelagodnosti pri  sedenju i bezbolnog curenja serozne ili sukrvičave tečnosti do  zapaljenja pomenute regije (bol, crvenilo kože, curenje (dreniranje)  gnoja ili krvi sa otvora na koži, neprijatan miris sadržaja). Bolovi sa  napredovanjem zapaljenskog procesa postaju jači, a nakon pražnjenja  šupljine (sinusa) se smanjuju. Epizode upale pilonidalnog sinusa se  tokom vremena javljaju sve češće, ponekad i nekoliko puta mesečno. Kod  pacijenata koji nemaju bolove znak postojanja pilonidlnog sinusa mogu  biti tragovi sadržaja na vešu praćeni neprijatnim osećajem pri sedenju.

UZROCI NASTANKA PILONIDALNOG SINUSA

• Tačan uzrok nastanka pilonidalnog sinusa nije jasan, ali se zna da  najveći broj pilonidalnih sinusa nastaje kada dlaka(e) uraste i počne  svoj rast put unutra. Trenje i pritisak – kontakt kože o kožu, uska  odeća, vožnja bicikla, sedenje tokom dana u dužem vremenskom periodu ili  slični faktori rizika dovode do rasta dlake u smeru ka koži. Telo  reaguje na dlaku kao na strano telo i dovodi do formiranja ciste oko  dlake. Postoje faktori rizika koji su udruženi sa češćim formiranjem  pilonidalnog sinusa i to su: muški pol, mlađe životno doba (pilonidalne  ciste se najčešće javljaju u periodu pre 20-te godine), pasivan način  života, radna mesta koja zahtevaju duže periode sedenja, pojačana  maljavost, gusta ili gruba dlaka.

POTENCIJALNI RIZICI

• Ukoliko postoji hronično prisutan pilonidalni sinus koji se tokom  infekcije ne leči adekvatno možete biti u minimalno povećanom riziku od  nastanka tumora kože.

OPERACIJA

• Inicijalni tretman za lečenje pilonidalnog sinusa je hirurška  intervencija koja se može izvesti i u ambulantnim uslovima. Procedura  odstranjenja ciste i otvaranja sinusa može se sprovoditi u lokalnoj ,  opštoj ili eventualno epuduralnoj anesteziji. Ukoliko se intervencija  obavlja u opštoj anesteziji biće potrebno da pre intervencije prođete  preoperativnu pripremu, tokom intervencije nećete biti svesni i nakon  intervencije nekoliko dana ćete provesti u bolnici.
• Ukoliko se  intervencija obavlja u lokalnoj anesteziji bićete svestni tokom  procedure. Hirurg će dati lokalni anestetik na mesto gde će obavljati  intervencija i načiniće mali rez u cilju dreniranja sadržaja iz ciste.  Ukoliko dođe do ponovne pojave pilonidalnog sinusa naredni put može biti  potrebno obavljanje opsežnije hirurške intervencije.
• Nakon  intervencije hirurg može: ostaviti ranu otvorenom (ukoliko se rana  ostavi otvorenom ona sporije zarasta, ali zarasta i iznutra, što  smanjuje šansu za ponovnom pojavom pilonidalnog sinusa); može zatvoriti  ranu uz pomoć hirurških šavova (postoji veći rizik od ponovnog javljanja  pilonidalnog sinusa, iako je proces zarastanja brži). Ponekad može biti  potrebno stavljanje drenaže koja se kasnije skida.

OPORAVAK

• Nega rane je veoma važna nakon intervencije. Potrebno je da redovno  idete na previjanja i preglede rane, zato što postoji rizik od  infekcije rane nakon operacije. Vaš doktor ili sestra će Vam dati  detaljne informacije o adekvatnoj higijeni, oblačenju, kao i o  očekivanjima od ove hirurške intervencije. Preporučuje se da obrijete  dlake u okolini rane, kako bi se sprečio ulazak dlaka u ranu. Zarastanje  rane nakon odstranjivanja pilonidalne ciste teče relativno sporo.

PREVENCIJA

U cilju sprečavanja nastanka pilonidalnog sinusa biće preporučuje se  da: očistite deo tela gde se najčešće javlja pilonidalni sinus, smršate  (ukoliko imate višak kilograma), izbegavate periode dužeg sedenja.  Ukoliko ste i ranije imali pilonidalni sinus, potrebno je da redovno  brijete deo tela gde se javlja ili da koristite preparate za uklanjanje  dlaka kako biste sprečili ponovnu pojavu pilonidalnog sinusa.

Lečenje hemoroida THD metodom

[et_pb_section fb_built=“1″ _builder_version=“4.0.5″][et_pb_row _builder_version=“4.0.5″][et_pb_column type=“4_4″ _builder_version=“4.0.5″][et_pb_text _builder_version=“4.6.6″ hover_enabled=“0″ sticky_enabled=“0″]

ŠTA SU HEMOROIDI?

Hemoroidi ili šuljevi predstavljaju uvećane, otečene i upalom  zahvaćene vene u završnom delu debelog creva- anusu i rektumu (čmaru).  Hemoroidi mogu nastati kao posledica naprezanja tokom pražnjenja ili  povećanog pritiska u trbuhu, koji rezultuje povećanjem pritiska u venama  (najčešće usled odmakle trudnoće ili zbog drugih razloga). Hemoroidi  mogu biti lokalizovani u samom rektumu (unutrašnji hemoroidi) ili se  mogu razviti na koži oko anusa (spoljašnji hemoroidi). Tegobe koje  nastaju kao posledica nastanka hemoroida su svrab kože oko rektuma,  osećaj nelagodnosti ili bol tokom pražnjenja i krvarenje.

ŠTA JE LEČENJE HEMOROIDA THD METODOM?

Transanalna hemoroidalna dearterijalizacija (THD) je minimalno  invazivna hirurška metoda (zato što nema pravljenja rezova) kojom se  leče hemoroidi. THD metoda predstavlja veoma efikasan način lečenja  hemoroida. Procedura se zasniva na podvezivanju hemoroidalne arterije,  čime se smanjuje protok krvi kroz hemoroide. Ova procedura je najmanje  invazivna u odnosu na ostale hirurške metode i praćena je minimalnim  rizikom od nastanka bolova i stresa za pacijenta. Ova procedura se  izvodi u sklopu jednodnevne hirurgije u HealthMedic-u i pacijent može ići  kući istog ili sledećeg dana, a za povratak uobičajenim aktivnostima  potrebno je 5-6 dana. Za THD metodu se može smatrati da je trajno  rešenje u lečenju hemoroida, zato što se hemoroidi veoma retko ponovo  javljaju.

PREDNOSTI THD METODE

• Bol posle intervencije može biti kratkotrajan i slabog intenziteta ili ga uopšte nema.
• Krvarenje veoma retko nastaje u toku i nakon intervencije ili može biti minimalno.
• Oporavak je brz, a pacijent se otpušta iz bolnice istog ili najčešće sledećeg dana.
•  THD metodom se ne narušava anatomski intregritet završnog dela debelog  creva, zbog čega nakon intervencije pacijent najčešće nema problema sa  crevnim pražnjenjem.

KAKO SE IZVODI?

THD operaciju izvode hirurzi proktolozi. Metoda zahteva korišćenje  specijalne opreme koja omogućava veliku tačnost i sigurnost u  određivanju regija u kojima treba obaviti intervenciju. Tokom THD  operacije arterijski krvni sudovi koji snabdevaju hemoroide se precizno  lociraju uz pomoć finog, specijalno dizajniranog proktoskopa. Maksimum  preciznosti omogućen je korišćenjem ultrazvučne sonde sa dopler efektom.  Locirane arterije se nakon toga podvezuju, a ukoliko postoji i prolaps  sluznice završnog dela debelog creva, prolabirana sluznica se podiže,  vraća u završni deo debelog creva i prišiva. Pošto se operacija izvodi  iznad nazubljene linije (iznad nazubljene linije nema senzornih nerava)  nećete osećati bol.

POTENCIJALNI RIZICI

• Ova procedura je praćena minimalnim rizikom od nastanka  komplikacija i bola. Rizik od nastanka komplikacija je značajno manji  nego nakon izvođenja klasične hemoroidektomije. Komplikacije koje mogu  nastati su: krvarenje, otežano mokrenje, hitni pozivi na pražnjenje  creva, hematomi i tromboza.

PRIPREMA

• Doktor će Vam dati detaljna uputstva o pripremi za ovu operaciju.

OPORAVAK

•Nakon THD operacije hemoroida postoperativni bol je minimalan.  Možete imati osećaj težine u predelu rektuma i nelagodnost. Ovaj  neprijatan osećaj nestaje nakon nekoliko dana i efikasno se može  ukloniti lekovima protiv bolova. Procedura najčešće nije udružena sa  nastankom ozbiljnijih komplikacija.
• Posle operacije preporučuje se  dijeta sa puno vlakana uz unošenje minimum 2 litra tečnosti dnevno.  Potrebno je da se regija na kojoj je rađena intervencija vrati u normalu  nakon nekoliko meseci.
• U najvećem broju slučajeva pacijent se može vratiti uobičajenim dnevnim aktivnostima za 24-48 sata.
•  Nakon procedure neki pacijenti mogu osećati blagu nelagodnost u  rektalnoj regiji, koja najčešće nestaje nakon nekoliko dana. Ukoliko su  stavljeni šavovi na prolabirane hemoroide, neki pacijenti mogu osećati  hitnu potrebu za defekacijom, što takođe posle određenog vremena  nestaje.

[/et_pb_text][/et_pb_column][/et_pb_row][/et_pb_section]

Hirurško postavljanje prilagodljive želudačne omče

ŠTA JE HIRURŠKO POSTAVLJANJE PRILAGODLJIVE ŽELUDAČNE OMČE?

Hirurško postavljanje prilagodljive želudačne omče je operacija koja  predstavlja jednu od hirurških metoda u lečenju gojaznosti. Operacija se  može obaviti pravljenjem velikog reza na trbuhu (otvorena operacija)  ili uvođenjem specijalnih hirurških instrumenata i instrumenata sa video  kamerom na vrhu (laparoskopa) kroz više manjih rezova (laparoskopska  operacija). Uz pomoć hirurških instrumenata hirurg postavlja omču  („prsten“) oko vrha želuca, čime se formira mali »džep« (pouch) u koji  dospeva hrana. Intenzitet zatezanja omče moguće je prilagoditi tokom  vremena u zvaisnosti od potreba. Operacija traje 30 do 60 minuta, a  očekivano vreme oporavka iznosi 4 do 6 nedelja (smatra se da je to vreme  potrebno da se omča adekvatno prilagodi). Neophodno je i da nakon  operacije nastavite sa pravilnom ishranom i redovnom fizičkom  aktivnošću, jer će Vam taj režim pored operacije omogućiti postizanje  željenog cilja i sprečiti vraćanje izgubljene težine. U odnosu na druge  hirurške metode u lečenju gojaznosti smanjenje telesne mase ovom metodom  je umereno..

INDIKACIJE / ZAŠTO SE RADI?

• Hirurško postavljanje prilagodljive želudačne omče je operacija  koja se primenjuje u lečenju gojaznosti, naročito kod pacijenata koji su  morbidno gojazni i kod kojih redukcija telesne mase nije postignuta  dijetom, vežbanjem ili uz pomoć lekova.
• Hirurško lečenje  gojaznosti preporučuje se ukoliko je Vaš BMI (indeks telesne mase) 40  ili više. Hirurgija se predlaže ukoliko je Vaš BMI 35 (ili više) i  ukoliko je udružen sa nekim životno ugrožavajućim oboljenjem ili  oboljenjem za čije se poreklo zna da je u vezi sa gojaznošću (npr.  dijabetes melitus tip 2 koji se ne može kontrolisati pravilnom ishranom,  načinom života i lekovima).

KAKO SE IZVODI?

• Operacija se izvodi u opštoj anesteziji (tokom operacije nećete  biti svesni). Laparoskopska operacija se obavlja korišćenjem specijalnih  hirurških instrumenata i laparoskopa sa video kamerom na vrhu koji se  uvode kroz male rezove na trbuhu.
• Želudačna omča je specijalan  plastični prsten koji se postavlja oko vrha želuca i nakon toga zateže  kako bi se od gornjeg dela želuca formirao mali džep (pouch) koji prima  hranu.

Hirurg ostavlja prisutpni port ispod kože u nivou želuca. Ukoliko  postoji potreba da se džep od gornjeg dela želuca smanji ili poveća  doktor će ubaciti iglu u port i proširiti ili suziti omču.

POTENCIJALNI RIZICI

• Kao i svaka operacija i ova je praćena rizikom od nastanka  infekcije, krvarenja ili formiranja krvnih ugrušaka u dubokim venama  nogu i posledične plućne embolije. Postoji rizik od nastanka kamenja u  žučnoj kesici ili nastanka anemije ili osteoporoze (koje su najčešće  posledica neadekvatne apsorcpice hranljivih sastojaka).
• Iako je  ova hirurška procedura najmanje invazivna u odnosu na ostale, postoji  rizik od sledećih komplikacija: opstrukcije (blokiranja) prolaska hrane  (što može dovesti do bola u trbuhu, mučnine ili povraćanja); otpadanja  omče (može izazvati bol u trbuhu ili gorušicu); infekcije, diskonekcije  porta ili curenja sadržaja iz pristupnog porta; vraćanje kiselog  sadržaja iz želuca u jednjak i upala jednjaka; širenje (dilatacija)  jednjaka koja može nastati ukoliko budete jeli veće količine hrane od  onih koije su dozvoljene (može biti praćeno otežanim gutanjem ili  zaustavljanjem hrane u grlu); nastanka deficita različitih vitamina i  minerala (može biti potrebno da trajno uzimate različite vitamine i  minerale u obliku suplemenata).

OPORAVAK

• Nekoliko nedelja nakon operacije možete osećati bol u trbuhu (u  konsultaciji sa lekarom možete uzeti lek protiv bolova). Preporučuje se  da što ranije nakon operacije postanete aktivni. Može biti potrebno da  se dan nakon operacije uradi rentgenski snimak u cilju provere položaja  omče.
• Pošto je želudac značajno smanjen brže ćete osetiti sitost.  Prvih mesec dana od operacije Vaš želudac može da podnese samo male  količine tečne ili kašaste hrane i tečnosti. Potrebno je da tokom dana  često pijete male količine vode, kako biste izbegli dehidrataciju.  Očekivano je da rad creva bude poremećen nakon operacije. Trudite se da  unosite hranu koja sprečava nastanak zatvora ili naprezanja prilikom  pražnjenja.
• Tokom vremena moći ćete da jedete čvrstu hranu, ali je  potrebno da dobro sažvaćete hranu i da prestanete sa jelom kada osetite  sitost. Biće potrebno određeno vreme da se naviknete na činjenicu da  ćete sitost osetiti značajno ranije nego pre operacije. Ukoliko ne  sažvaćete dobro hranu i ukoliko ne prestanete da jedete kada osetite  sitost, možete osećati mučninu ili nelagodnost ili možete povraćati.  Ukoliko budete pili velike količine visokokalorijskih napitaka, kao što u  gazirani ili voćni sokovi, može se desiti da ne gubite na težini.  Ukoliko dođe do rastezanja želuca nakon operacije, neće doći do  značajnog smanjenja težine i efekti operacije će biti značajno umanjeni.
• Kada počnete sa konzumiranjem čvrste hrane doktor će Vam  prilagoditi stepen stegnutosti omče na želucu. Tokom vremena biće  potrebno da se omča više puta prilagođava, kako bi se uspostavila  ravnoteža u smanjenju telesne mase i održavanju osećaja sitosti (bez  provociranja povraćanja).

Gastrični bajpas (Roux-en-Y gastric bypass)

[et_pb_section fb_built=“1″ _builder_version=“4.0.5″][et_pb_row _builder_version=“4.0.5″][et_pb_column _builder_version=“4.0.5″ type=“4_4″][et_pb_text _builder_version=“4.0.5″ hover_enabled=“0″]

ŠTA JE GASTRIČNI BAJPAS?

Gastrični bajpas je operacija koja predstavlja jednu od hirurških  tehnika u lečenju gojaznosti. Operacija se zasniva na uklanjanju većeg  dela želuca, nakon čega se pravi mali džep „pouch“ od želuca koji se  prišiva za deo tankog creva – jejunum. Na taj način se iz procesa  varenja hrane isključuje veći deo želuca, dvanaestopalačno crevo i deo  tankog creva čime se značajno smanjuje resorpcija hranljivih materija.  Očekivano je da tokom prve godine izgubite 40-60% prekomernih kilograma,  dok se najbolji rezultati i idealan gubitak telesne mase postižu nakon  dve godine. Veoma je važno da znate da je gastrični bajpas efikasan  metod lečenja gojaznosti, ali ne daje rezultate odmah, već je potrebno  da budete strpljivi i da nastavite sa pravilnom ishranom i redovnom  fizičkom aktivnošću, jer će Vam taj režim pored operacije omogućiti  postizanje željenog cilja i sprečiti vraćanje izgubljene težine.

INDIKACIJE / ZAŠTO SE RADI?

• Gastrični bajpas je hirurška procedura koja se primenjuje u lečenju  gojaznosti, naročito kod pacijenata koji su morbidno gojazni i kod  kojih redukcija telesne mase nije postignuta dijetom, vežbanjem ili uz  pomoć lekova.
• Hirurško lečenje gojaznosti preporučuje se ukoliko  je Vaš BMI (indeks telesne mase) 40 ili više. Hirurgija se predlaže  ukoliko je Vaš BMI 35 (ili više) i ukoliko je udružen sa nekim životno  ugrožavajućim oboljenjem ili oboljenjem za čije se poreklo zna da je u  vezi sa gojaznošću (npr. dijabetes melitus tip 2 koji se ne može  kontrolisati pravilnom ishranom, načinom života i lekovima).

KAKO SE IZVODI?

• Prilikom normalnog procesa varenja, hrana prolazi kroz želudac i  ulazi u tanko crevo gde se najveći deo hranljivih sastojaka preuzima  (apsorbuje). Nakon toga ostatak hrane prelazi u debelo crevo, odakle se  mali deo hranljivih sastojaka apsorbuje, a ostatak nesvarene hrana  izbacuje u spoljašnju sredinu. Kada se radi Roux-en-Y gastrična bajpas  operacija veći deo želuca se uklanja, formira se mali džep  „pouch“-veličine jajtea koji se ušiva za deo tankog creva – jejunum. Na  taj način se premošćava (bypass) veći deo želuca, dvanaestopalačno crevo  i deo tankog creva i značajno smanjuje resorpcija hranljivih materija.  Ova procedura se obavlja uz pomoć specijalnih hirurških instrumenata sa  video kamerom koji se uvode kroz nekoliko malih rezova (laparaskopski  pristup).

POTENCIJALNI RIZICI

• Komplikacije do kojih može doći su infekcija, curenje sadržaja iz  želuca u trbušnu duplju na mestu premošćavanja što može dovesti do  peritonitisa, duboka venska tromboza i posledično plućna embolija. Kod  nekih ljudi dolazi do pojave kamenja u žučnoj kesici i razvoja anemije  ili osteoporoze zbog neadekvatne apsorpcije hranljivih sastojaka.
•  Druge komplikacije koje mogu nastati usled ove operacije su: problemi sa  formiranjem džepa od želuca (može postojati potreba za ponovnom  operacijom zbog tih komplikacija), povraćanje (ukoliko budete jeli više  hrane nego što može stati u džep od želuca nakon operacije), kila (može  nastati na mestu rezova ili na mestu premošćavanja želuca i creva),  kamenje u bubrezima, kamenje u žučnoj kesici.

PRIPREMA

• Ukoliko ste kandidat za gastričnu bajpas operaciju Roux-en-Y  metodom dobićete instrukcije od medicinskog tima o tome koja je priprema  za ovaj pregled (laboratorijske analize, dijagnostičke procedure, režim  ishrane i vežbanja, pušenje).

OPORAVAK

• Nekoliko nedelja nakon operacije možete osećati bol u trbuhu (u  konsultaciji sa lekarom možete uzeti lek protiv bolova). Mesto gde su  rezovi može biti bolno. Pošto je želudac značajno smanjen brže ćete  osetiti sitost (ukoliko hrana brzo prođe u tanko crevo može doći do  nastanka damping sindroma), što može dovesti do mučnine, proliva,  vrtoglavice ili nesvestice.
• Prvih mesec dana od operacije Vaš  želudac može da podnese samo male količine tečne ili kašaste hrane i  tečnost. Potrebno je da tokom dana često pijete male količine vode, kako  biste izbegli dehidrataciju. Očekivano je da rad creva bude poremećen  nakon operacije. Trudite se da unosite hranu koja sprečava nastanak  zatvora ili naprezanja.
• Tokom vremena moći ćete da jedete čvrstu  hranu, ali je potrebno da dobro sažvaćete hranu i da prestanete sa jelom  kada osetite sitost. Biće potrebno određeno vreme da se naviknete na  činjenicu da ćete sitost osetiti značajno ranije nego pre operacije.  Ukoliko ne sažvaćete dobro hranu i ukoliko ne prestanete da jedete kada  osetite sitost, možete osećati mučninu ili nelagodnost ili možete  povraćati. Ukoliko budete pili velike količine visokokalorijskih  napitaka, kao što u gazirani ili voćni sokovi, može se desiti da ne  gubite na težini. Ukoliko dođe do rastezanja želuca nakon operacije  usled unosa veće količine hrane, neće doći do značajnog smanjenja  telesne mase, tako da će efekti operacije biti značajno umanjeni.
•  Kod gastričnog bajpasa deo tankog creva koji aporbuje različite vitamine  i minerale je premošćen i nije u funkciji, zbog čega možete imati  nedostatak gvožđa, kalcijuma, magnezijuma ili različitih vitamina, što  može dovesti do dugoročnih problema kao što je osteoporoza. Kako biste  sprečili nedostatak vitamina i minerala, biće potrebno da ih trajno  nadoknađujete hranom ili suplemenatima.
• U zavisnoti od toga da li  se izvodi otvorena ili laparoskopska operacija, zavisiće i dužina Vašeg  oporavka. Ukoliko ste imali otvorenu operaciju, potrebno je da  izbegavate dizanje tereta i napornu fizičku aktivnost, dok rez na trbuhu  ne zaraste. Kompletan oporavak nakon otvorene gastrične bajpas  operacije traje 4 do 6 nedelja, dok nakon laparoskopske traje značajno  kraće.

[/et_pb_text][/et_pb_column][/et_pb_row][/et_pb_section]

Želudačna sleeve resekcija

[et_pb_section fb_built=“1″ _builder_version=“4.0.5″][et_pb_row _builder_version=“4.0.5″][et_pb_column _builder_version=“4.0.5″ type=“4_4″][et_pb_text _builder_version=“4.0.5″ hover_enabled=“0″]

ŠTA JE ŽELUDAČNA SLEEVE RESEKCJA?

Želudačna »sleeve« resekcija je restriktivna operacija koja  predstavlja jednu od efikasnih metoda hirurškog lečenja gojaznosti.  Restriktivna operacija znači da se veličina želuca smanjuje, zbog čega  se i nakon unosa manje količine hrane značajno brže oseća sitost.  Operacija se može obaviti pravljenjem velikog reza na trbuhu (otvorena  operacija) ili uvođenjem specijalnih hirurških instrumenata i  instrumenata sa video kamerom na vrhu (laparoskopa) kroz više manjih  rezova (laparoskopska operacija). U sklopu operacije uklanja se više od  polovine želuca i ostavlja deo želuca koji ima izgled tankog vertikalnog  »rukava« ili banane. Preostali deo želuca se hirurški zatvara.  Neophodno je da nakon operacije nastavite sa pravilnom ishranom i  redovnom fizičkom aktivnošću, jer će Vam taj režim pored operacije  omogućiti postizanje željenog cilja i sprečiti vraćanje izgubljene  težine. Operacija traje 1 do 2 sata.

INDIKACIJE / ZAŠTO SE RADI?

• Želudačna »sleeve« resekcija je hirurška procedura koja se  primenjuje u lečenju gojaznosti, naročito kod pacijenata koji su  morbidno gojazni i kod kojih redukcija telesne mase nije postignuta  dijetom, vežbanjem ili uz pomoć lekova.
• Hirurško lečenje  gojaznosti preporučuje se ukoliko je Vaš BMI (indeks telesne mase) 40  ili više. Hirurgija se predlaže ukoliko je Vaš BMI 35 (ili više) i  ukoliko je udružen sa nekim životno ugrožavajućim oboljenjem ili  oboljenjem za čije se poreklo zna da je u vezi sa gojaznošću (npr.  dijabetes melitus tip 2 koji se ne može kontrolisati pravilnom ishranom,  načinom života i lekovima).

KAKO SE IZVODI?

• Najčešće se izvodi laparoskopska želudačna »sleeve« resekcija, zato  što je ova tehnika praćena značajno manjim brojem komplikacija, a  proces oporavka je brži. Operacija se izvodi tako što se specijalni  hirurški instrumenti i instrument sa video kamerom na vrhu (laparoskop)  uvodi kroz više manjih rezova na trbuhu.
• Tokom laparoskopske  želudačne »sleeve« resekcije uklanja se oko 75% želuca i ostavlja se deo  želuca koji je u obliku rukava ili cevi. Tokom ove operacije nema  premošćavanja creva.

POTENCIJALNI RIZICI

• Komplikacije do kojih može doći su infekcija (može doći do curenja  sadržaja iz preostalog dela želuca što dovodi do peritonitisa),  krvarenje, duboka venska tromboza i posledično plućna embolija. Može  doći do pojave kamenja u žučnoj kesici i razvoja anemije ili osteoporoze  zbog neadekvatne apsorpcije hranljivih sastojaka.

OPORAVAK

• Nakon operacije može biti potrebno da uzimate lekove protiv bolova  (u konsultaciji sa lekarom). Preporučuje se da se što pre aktivirate.
• Pošto je želudac značajno smanjen brže ćete osetiti sitost. Prvih mesec  dana od operacije Vaš želudac može da podnese samo male količine tečne  ili kašaste hrane i tečnosti. Potrebno je da tokom dana često pijete  male količine vode, kako biste izbegli dehidrataciju. Očekivano je da  rad creva bude poremećen nakon operacije. Trudite se da unosite hranu  koja sprečava nastanak zatvora ili naprezanja tokom pražnjenja.
• Tokom vremena moći ćete da jedete čvrstu hranu, ali je potrebno da dobro  sažvaćete hranu i da prestanete sa jelom kada osetite sitost. Biće  potrebno određeno vreme da se naviknete na činjenicu da ćete sitost  osetiti značajno ranije nego pre operacije. Ukoliko ne sažvaćete dobro  hranu i ukoliko ne prestanete da jedete kada osetite sitost, možete  osećati mučninu ili nelagodnost ili možete povraćati. Ukoliko budete  pili velike količine visokokalorijskih napitaka, kao što u gazirani ili  voćni sokovi, može se desiti da ne gubite na težini. Ukoliko dođe do  rastezanja želuca nakon operacije, neće doći do značajnog smanjenja  težine i efekti operacije će biti značajno umanjeni.

[/et_pb_text][/et_pb_column][/et_pb_row][/et_pb_section]

Laparoskopska biopsija jetre

ŠTA JE LAPAROSKOPSKA BIOPSIJA JETRE?

Biopsija jetre je dijagnostička procedura kojom se uzima mali deo  tkiva jetre u cilju otkrivanja ili dokazivanja određene bolesti jetre.  Lekar može predložiti biopsiju jetre zbog abnormalnih rezultata  laboratorijskih parametara funkcije jetre ili zbog prisustva različitih  promena na jetri viđenih uz pomoć metoda vizuelizacije (ultrazvuk,  skener..). Tehnike kojima se uzima uzorak tkiva jetre su perkutana  biopsija jetre, transjugularna biopsija jetre i laparoskopska biopsija  jetre. Laparoskopska biopsija jetre podrzumeva uzimanje uzorka jetre u  sklopu hirurške procedure koja se obavlja uz pomoć specijalnih hirurških  instrumenata i instrumenta sa video kamerom na vrhu (laparoskop) koji  se uvode kroz nekoliko malih reziva na trbuhu, a kojim se jetra i druge  strukture i organi u trbuhu vide na monitoru.

INDIKACIJE / ZAŠTO SE RADI?

• Biopsija jetre se može obaviti u cilju: otkrivanja bolesti jetre  koje se drugom metodom ne mogu otkriti, uzimanja uzorka promene na  jetri, utvrđivanja težine bolesti (stadijuma bolesti), otkrivanja  efikasnosti primenjene terapije (na osnovu građe i funkcije jetre),  praćenja stanja jetre nakon transplantacije jetre.
• Doktor Vam može  prdložiti biopsiju jetre ukoliko: su rezultati laboratorijkskih  parametara funkcije jetre abnormalni bez poznatog razloga, ukoliko  postoji turmorska promena ili druga promena na jetri koja je viđena  drugim dijagnostičkim metodama (ultrazvuk, CT…) ili ukoliko imate  povišenu temperaturu nepoznatog uzroka.
• Biopsija jetre se koristi u  cilju otkrivanja (postavljanja dijagnoze) i težine (stadijuma)  različitih bolesti jetre, kao što su: nealkoholna bolest jetre, hronični  hepatitis B i C, autoimuni hepatitis, alkoholna bolest jetre, primarna  bilijarna ciroza jetre, primarni sklerozirajući holangitis,  hemohromatoza, Wilsonova bolest.

KAKO SE IZVODI?

Laparoskopska biopsija jetre se izvodi u opštoj anesteziji (tokom  procedure nećete biti svesni). Laparoskopska biopsija jetre je  operativna procedura koja se izvodi u ležećem položaju. Laparoskopska  biopsija jetre se obavlja uz pomoć specijalnih hirurških instrumenata i  instrumenta sa video kamerom na vrhu (laparoskop) koji se uvode kroz  nekoliko malih rezova na trbuhu. Doktor uz pomoć video kamere na  laparoskopu vidi sliku jetre na monitoru i odlučuje sa kog dela jetre će  se uzeti uzorak. Nakon uzimanje uzoraka instrumenti se uklanjaju,  rezovi se zašivaju, tako da je ožiljak nakon operacije minimalan.

POTENCIJALNI RIZICI

Potencijalne komplikacije koje mogu nastati usled ove procedure su:  bol na mestu uzimanja uzoraka za biopsiju (predstavlja najčešću  komplikaciju), krvarenje, infekcija (veoma retko), povreda susednih  organa. Bol koji nastaje nakon biopsije je najčešće u vidu blage  nelagodnosti. Ukoliko osećate bol ili nelagodnost, u konsultaciji sa  lekarom možete uzeti lek protiv bolova.

PRIPREMA

• Nemojte jesti i piti 8 do 12 sati pre procedure.
• Obavestite lekara o lekovima koje uzimate u redovnoj terapiji.
• Potrebno je da prestanete sa korišćenjem Aspirina, Brufena, Nimulida, Diklofena pre biopsije.
•  Ukoliko uzimate lekove koji sprečavaju zgrušavanje krvi (Aspirin,  Plavix, Clopidix, Farin, Sincum, Sintrom, Pradaxa, Xarelto, Eliquis,  Fraxiparin) posavetujte se sa Vašim lekarom o korigovanju doze leka pre  procedure.

OPORAVAK

• Nakon same procedure bićete nekoliko sati u prostoriji za oporavak,  gde će zdravstveni radnici pratiti Vaše stanje. Najčešće je potrebno da  1 do 2 dana nakon procedure provedete u bolnici (po potrebi i više).  Preporočuje se da na proceduru dođete u pratnji člana porodice ili  prijatelja.
• Ubrzo se možete vratiti uobičajenim aktivnostima. Izbegavajte dizanje tereta u daljem vremenskom periodu.

Laparoskopsko uklanjanje žučne kese

ŠTA JE LAPAROSKOPSKO UKLANJANJE ŽUČNE KESE?

Holecistektomija je hirurška procedura kojom se uklanja žučna kesica.  Žučna kesa je kruškoliki organ koji se nalazi odmah ispod jetre na  gornjoj desnoj strani trbuha i ima ulogu da prikuplja i čuva žuč.  Laparoskopsko uklanjanje žučne kesice (holecistektomija) je operacija  koja se izvodi uz pomoć male video kamere i specijalnih hirurških  instrumenata koji se ubacuju kroz male rezove na trbuhu. Prednosti  laparoskopske hirurgije su brojne: pacijent ustaje nekoliko sati nakon  operacije i bolnicu napušta istog dana ili sutradan. Operacija traje 1-2  sata.

ZAŠTO SE RADI (INDIKACIJE)?

Laparoskopsko uklanjanje žučne kese preporučuje se kod sledećih bolesti:

• prisustva kamena u žučnoj kesi (holelitijaza)
• prisustva kamena u žučnom kanalu (holedoholitijaza)
• upale žučne kese (holecistitits)
• upale pankreasa (pankreatitis)

KAKO SE IZVODI?

• Operacija se obavlja u opštoj anesteziji (nećete biti svesni tokom operacije).
•  Laparoskopsko uklanjanje žučne kese izvodi se kroz 3 od 4 reza promera  0.5 do 1 cm (umesto klasičnog operativnog reza od oko 15-20cm), bez  presecanja struktura prednjeg trbušnog zida. Kroz ove otvore na trbuhu  uvodi se laparoskop (hirurški instument sa video kamerom na vrhu) i  drugi hirurški instrumenti. Uz pomoć video kamere unutrašnjost trbuha i  organi u njemu se prikazuju na monitoru. Na osnovu prikazane slike uz  pomoć specijalnih instrumenata doktor uklanja žučnu kesicu. Nakon toga  se mali rezovi na trbuhu ušivaju i operacija je završena.

POTENCIJALNI RIZICI

• Rizik od nastanka komplikacija tokom laparoskopske operacije je  izuzetno je nizak i značajno manji nego kod klasičnog operativnog  zahvata. Broj komplikacija zavisi od Vašeg zdravstvenog stanja i od  razloga zbog kog se obavlja operacija (da li je hitna ili elektivna).  Ukoliko dođe do nastanka komplikacija one se najčešće lako rešavaju.
•  Komplikacije koje mogu nastati uključuju: krvarenje, stvaranje ugrušaka  krvi (trombova), infekcija, povreda okolnih struktura itd…

PRIPREMA

• Nemojte ništa jesti i piti 8-12 sati pre operacije. Dozvoljeno je  da popijete svoje lekove sa malom količinom vode na dan operacije.
• Popijte tečnost za pražnjenje sadržaja creva (laksativ).
•  Morate prijaviti lekaru sve lekove koje uzimate u redovnoj terapiji.  Može biti potrebno da po nalogu lekara kratkotrajno prekinete sa  korišćenjem određenih lekova.

OPORAVAK

• Istog dana ili dan nakon operacije možete napustiti bolnicu.  Nekoliko sati nakon operacije možete da ustajete i da počnete sa unosom  tečnosti i lake hrane. Prilagodite aktivnosti tome kako se osećate nakon  operacije. Kontrolni pregled se zakazuje najčešće za sedam dana, a po  potrebi i ranije.
• Kompletan oporavak nakon ove operacije traje do 7  dana, za razliku od klasične operacije, gde taj period iznosi 4 do 6  nedelja. Možete imati bolove slabijeg intenziteta. Nakon mestu rezova  najčešće ne ostaju ožiljci ili su oni veoma mali.

Laparoskopska apendektomija (laparoskopska operacija slepog creva)

ŠTA JE LAPAROSKOPSKA APENDEKTOMIJA?

Apendektomija  je hirurško uklanjanje slepog creva (apendiksa). Slepo  crevo je  crvoliki deo koji se nalazi na cekumu-početnom delu debelog  creva.  Apendektomija se može vršiti klasičnim ili laparoskopskim  pristupom.  Laparoskopsko uklanjanje slepog creva (apendektomija) je  operacija koja  se izvodi uz pomoć laparoskopa (hirurškog instrumenta sa  video kamerom  na kraju) i specijalnih hirurških instrumenata koji se  uvode u trbuh  kroz male rezove na trbušnom zidu. Prednosti laparoskopske  hirurgije su  brojne: pacijent ustaje nekoliko sati nakon operacije i  bolnicu  napušta istog dana ili sutradan, manji je broj komplikacija i  oporavak  je brži. Operacija traje 1-2 sata.

INDIKACIJE / ZAŠTO SE RADI?

Operativno uklanjanje slepog creva izvodi se kod upale slepog creva.

KAKO SE IZVODI?

  • Operacija se obavlja u opštoj anesteziji (nećete biti svesni tokom operacije).
  • Laparoskopsko  uklanjanje slepog creva izvodi se kroz 3 od 4 reza  promera 0.5 do 1 cm  (umesto klasičnog operativnog reza od 5-7cm), bez  presecanja struktura  prednjeg trbušnog zida. Kroz ove otvore na trbuhu  uvodi se laparoskop i  drugi hirurški instrumenti. Uz pomoć video kamere  unutrašnjost trbuha i  organi u njemu se prikazuju na momitoru. Na osnovu  prikazane slike uz  pomoć specijalnih instrumenata doktor uklanja slepo  crevo. Nakon toga  se mali rezovi na trbuhu zašivaju i operacija je  završena.

POTENCIJALNI RIZICI

  • Rizik  od nastanka komplikacija tokom otvorene operacije je nizak.  Zavisi od  Vašeg zdravstvenog stanja i od razloga zbog kog se obavlja  operacija  (da li je hitna ili elektivna). Ukoliko dođe do nastanka  komplikacija  one se najčešće lako rešavaju.
  • Komplikacije mogu biti   krvarenje, stvaranje ugrušaka krvi (trombova), infekcija, povreda   okolnih struktura, upala pluća, pojava lokalizovane infekcije  (apscesa), priraslica, kile itd…

PRIPREMA

  • Nemojte  ništa jesti i piti 12 sati pre operacije. Dozvoljeno je da  popijete  svoje lekove sa malom količinom vode na dan operacije.
  • Popijte tečnost za pražnjenje sadržaja creva (laksativ).
  • Morate  prijaviti lekaru sve lekove koje uzimate u redovnoj terapiji. Može biti  potrebno da po nalogu lekara kratkotrajno prekinete sa korišćenjem  odredjenih lekova.

OPORAVAK

  • Istog  dana ili dan nakon operacije možete napustiti bolnicu.  Nekoliko sati  nakon operacije možete da ustajete i da počnete sa unosom  tečnosti i  lake hrane. Prilagodite aktivnosti tome kako se osećate nakon   operacije. Kontrolni pregled se zakazuje najčešće za sedam dana, a po   potrebi i ranije.
  • Kompletan oporavak nakon ove operacije traje  do 7  dana, za razliku od klasične operacije, gde taj period iznosi 4 do  6  nedelja. Možete imati bolove slabijeg intenziteta. Nakon malih  rezova ne  ostaju ožiljci ili su oni minimalni.

Klasična apendektomija (klasična operacija slepog creva)

ŠTA JE KLASIČNA APENDEKTOMIJA?

Apendektomija je hirurško uklanjanje slepog creva (apendiksa). Slepo  crevo je  crvoliki deo koji se nalazi na cekumu-početnom delu debelog creva. Apendektomija se može vršiti klasičnim (otvorenim) ili  laparoskopskim  pristupom. Klasična operacija slepog creva se izvodi kada postoje ograničenja za sprovođenje laparoskopske operacije. Za obavljanje ove operacije neophodno je pravljenje velikog reza od 5-7 centimetara na  trbuhu. Operacija traje 1-2 sata.

INDIKACIJE / ZAŠTO SE RADI (INDIKACIJE)?

Operativno uklanjanje preporučuje se kod upale slepog creva.

KAKO SE IZVODI?

  • Operacija se obavlja u opštoj anesteziji (nećete biti svesni tokom operacije).
  • Tokom otvorene (klasične) apendektomije hirurg pravi rez u dužini od 5-7 centimetara u desnom donjem delu trbuha. Hirurg povlači mišiće   trbušnog zida i pomera i pregleda organe i tkiva oko slepog creva.  Nakon toga uklanja slepo crevo. Hirurg zašiva veliki rez na trbuhu i operacija je time završena.

POTENCIJALNI RIZICI

  • Rizik od nastanka komplikacija tokom otvorene operacije je nizak. Zavisi od Vašeg zdravstvenog stanja i od razloga zbog kog se obavlja operacija (da li je hitna ili elektivna). Ukoliko dođe do nastanka komplikacija one se najčešće lako rešavaju.
  • Komplikacije mogu biti   krvarenje, stvaranje ugrušaka krvi, infekcija, povreda okolnih   struktura, upala pluća, pojava lokalizovane infekcije (apscesa), priraslica, kile itd…
  • Nakon reza od 5-7 centimetara na trbuhu ostaje ožiljak.

PRIPREMA

  • Nemojte ništa jesti i piti 12 sati pre operacije. Dozvoljeno je da popijete svoje lekove sa malom količinom vode na dan operacije.
  • Popijte tečnost za pražnjenje sadržaja creva (laksativ).

Morate prijaviti lekaru sve lekove koje uzimate u redovnoj terapiji. Može biti potrebno da po nalogu lekara kratkotrajno prekinete sa korišćenjem određenih lekova.

OPORAVAK

  • Očekivano je  da 2-3 dana provedete u bolnici. Prvi obrok nakon operacije možete  imati kada se funkcija želuca i creva vrati u normalu. Najčešće je prvi obrok jednostavan (parče dvopeka i sok). Poželjno je da  se fizički aktivirate što brže nakon operacije.
  • Za kompletan oporavak potrebno je 3-4 nedelje.

Laparoskopska hernioplastika (laparoskopska operacija kile)

ŠTA JE LAPAROSKOPSKA HERNIOPLASTIKA?

Kila (hernia)  predstavlja ispupčenje dela trbušnog zida usled  prolaska trbušne  maramice, dela creva, neke druge strukture ili organa  kroz otvor na  trbušnom zidu (oslabljeni deo trbušnog zida). Hernioplastika je naziv za  operaciju kojom se uklanja kila. Postoje  klasična i laparoskopska  hernioplastika. Laparoskopska (zatvorena) hernioplastika je operacija  kojom se efikasno uklanja kila, naročito  manjih dimenzija. Operacija se  obavlja tako što hirurg kroz manje rezove  na koži trbuha uvodi  specijalne hirurške instrumente uz pomoć kojih  posmatra unutrašnjost  trbušne duplje i obavlja proceduru. Nakon  uklanjanja kile postavljaju  se protetske mreže koje imaju ulogu da  ojačaju oslabljene delove  trbušnog zida i spreče ponovni nastanak kile. Laparoskopska  hernioplastika je procedura koja je komfornija za  pacijenta zato što je  praćena manjim osećajem nelagodnosti nakon  operacije, boravak u  bolnici je kraći (1 dan ili po potrebi duže),  ožiljaka nema ili su mali  i brži je povratak svakodnevnim aktivnostima.

INDIKACIJE / ZAŠTO SE RADI?

Hirurško uklanjanje kile laparoskopskom hernioplastikom preporučuje se kod:

  • Kile koja uzrokuje bol ili neke druge smetnje.
  • Ukoliko dođe do uklještenja kile ili nekih drugih komplikacija (strangulacija…).
  • Ova procedura se ne preporučuje kod kod dece.

KAKO SE IZVODI?

  • Operacija  se obavlja u opštoj anesteziji (tokom operacije nećete  biti svesni).  Na trbuhu se prave mali rezovi kroz koje se ubacuje  laparoskop i  specijlani hirurški instrumenti uz pomoć kojih se obavlja  procedura.  Trbuh se ispunjava vazduhom nakon čega se unutrašnjost  trbušne duplje i  organi u njoj vide jasnije. Laparoskop je instrument  koji ima izvor  svetlosti i kamericu na svom kraju i uz pomoć kog se  trbušna duplja  vidi na ekranu. Nakon uklanjanja kile na otvor ili  oslabljeno mesto na  trbušnom zidu postavlja se protetska mrežica.

POTENCIJALNI RIZICI

  • U  povišenom riziku od nastanka komplikacija nakon ove operacije su   pacijenti koji su ranije imali duboku vensku trombozu, pacijenti koji   uzimaju Aspirin Ili antikoagulantnu terapiju (Farin, Sincum, Sintrom,   Xarelto, Pradaxa, Eliquis), pušači i pacijenti koji imaju ozbiljne   probleme pri mokrenju (npr. zbog uvećane prostate).
  • Postoji rizik od pojave alergijske reakcije na anestetike koji se koriste tokom pocedure.
  • Kao i u svakoj proceduri postoji rizik od krvarenja i infekcije.
  • Veoma  retlko može doći do oštećenja nerava, povrede femoralne (butne)   arterije i vene, utrnulosti kože na mestu obavljanja operacije,   smanjenog dotoka krvi u testise (testikularne atrofije) ili oštećenja   semene vrpce (može dovesti do steriliteta).
  • Postoji rizik od   ponovne pojave kile (ponovna kila može nastati ukoliko je protetska   mrežica koja se stavlja neodgovarajuće veličine).

PRIPREMA

  • Nemojte jesti i piti 8 sati pre procedure. Jutro pre procedure možete uzeti svoje lekove sa malom količinom vode.
  • U konsultaciji sa lekarom potrebno je da kratkotrajno prekinete sa uzimanjem lekova koji utiču na zgrušavanje krvi.
  • Prestanite sa pušenjem. Pušenje može uticati na ponovnu pojavu kile.

OPORAVAK

  • HealthMedic možete napustiti istog dana ili dan nakon operacije. Za kompletan oporavak potrebno je 1-2 nedelje.
  • Nakon 4 nedelje možete upražnjavati napornu fizičku aktivnost (vežbanje).