Категорија: Opšta hirurgija

ŠTA JE ANALNA FISURA?

Analna fisura je mali rascep sluznice anusa (čmara). To je ranica  koja se nalazi odmah neposredno iznad linije čmara, najčešće na zadnjoj  strani analnog kanala. Zbog rascepa sluznice mišićno tkivo je direktno  izloženo uticaju spoljašnje sredine što dovodi do jakog bola i krvarenja  tokom i nakon pražnjenja. Fisura može nastati nakon porođaja, kao  posledica naprezanja ili kao posledica dugih epizoda proliva (dijareje)  ili opstipacije (zatvora). Analna fisura može nastati u bilo kojoj  životnoj dobi, ali se najčešće viđa kod beba i male dece. Najčešće  spontano zarasta nakon 4-6 nedelja, tako da njen nastanak uglavnom ne  predstavlja ozbiljan problem. Preparati koji omogućavaju omekšavanje  stolice i topikalni preparati protiv bolova mogu doprineti bržem procesu  zarastanja i smanjiti nelagodnost tokom i nakon pražnjenja. Ukoliko  nakon ovog tretmana ne dolazi do poboljšanja stanja može se primeniti  hirurško lečenje.

SIMPTOMI I ZNACI POSTOJANJA ANALNE FISURE

Simptomi i znaci su: bol tokom i/ili nekoliko sati nakon pražnjenja;  opstipacija (zatvor); sveža krv na stolici; sveža krv na toalet papiru;  vidljiv rascep sluznice anusa ili analnog kanala; osećaj svraba ili  peckanja oko anusa (čmara); nelagodnost tokom mokrenja; učestalo  mokrenje; nemogučnost mokrenja; neprijatan miris tokom pražnjenja.

KOJI SU UZROCI NASTANKA ANALNE FISURE?

• Analna fisura može nastati kao posledica povrede anusa ili analnog  kanala. Uzrok povrede može biti: hronični zastvor (opstipacija),  naprezanje tokom pražnjenja, naročito ako je stolica črvsta i/ili suva,  produžen proliv (dijareja), analni seks, rastezanje anusa i analnog  kanala, uvođenje stranog tela u anus.
• Drugi uzroci nastanka analne  fisure mogu biti: nepražnjenje creva tokom dugog vremenksog perioda,  uzak/spastičan (izrazito napet) analni sfinkter, prisustvo ožiljaka u  anorektalnom delu, Kronova bolest ili ulcerozni kolitis (inflamtorne  bolesti creva),rak anusa, leukemija, infekcije, smanjen dotok krvi do  anorektalne regije. Analna fisura često nastaje kod žena nakon porođaja  ili kod male dece.

KO JE U RIZIKU OD NASTANKA ANALNE FISURE?

• Zbog i dalje nejasnog razloga analne fisure se često javljaju kod  male dece. Kod oko 80% beba tokom prve godine života dolazi do nastanka  analne fisure. Starije osobe su takođe sklone nastanku rascepa sluznice  zbog smanjenog dotoka krvi u anorektalnu regiju. Tokom i nakon porođaja  žene su u riziku od nastanka anlne fisure zbog naprezanja.
• Ljudi  koji boluju od inflamatornih bolesti creva, kao što su Kronova bolest i  ulcerozni kolitis su u većem riziku od nastanka analne fisure. Upala  sluznice creva oko anusa dovodi do povećane sklonosti ka nastanku  analnih fisura kod ovih bolesnika. Ljudi koji se često naprežu tokom  pražnjenja i čija je stolica čvrsta su skloniji nastanku analne fisure.

KAKO SE LEČI ANALNA FISURA?

• Cilj lečenja analne fisure je smanjenje nelagodnosti i krvarenja  tokom i nakon pražnjenja smanjenjem pritiska u analnom kanalu  omekšavanjem stolice. Lečenje se započinje konzervativnim tretmanom koji  uključuje: sprečavanje opstipacije korišćenjem sredstava koji  omekšavaju stolicu, pojačan unos tečnosti, izbegavanje napitaka sa  kofeinom (zato što dovode do dehidratacije), namirnice bogate vlaknima,  tople kupke 10 do 20 minuta dnevno u cilju opuštanja (relaksacije)  analnog sfinktera, pažljivije čišćenje anogenitalne regije, sprečavanje  naprezanja i dugog sedenja na wc šolji, korišćenje vazelina u cilju  vlaženja anorektalne regije.
• Konzervativni tretman dovodi do  zalečenja analne fisure u 80-90% slučajeva nakon nekoliko nedelja do  nekoliko meseci. Kada konzervativni tretman ne dovede do poboljšanja  može se pokušati i sa: čepićima (supozitorijima), penom ili kremom sa  hidrokortizonom u cilju smanjenja upale; primena različitih krema ili  masti (na bazi topiklanih relaksanata ili topikalnih anestetik); krem  ili mast sa nitroglicerinom ili Ca blokatorom (u cilju opuštanja analnog  mičića i porasta protoka krvi u toj regiji). Primena injkcije sa  botulinskim toksinom tip A (Botox) direktno u analni sfinkter u cilju  privremene paralize analnog sfinktera, što dovodi do smanjenja bola i  ubrzavanja zarastanja rascepa.

KAKO SE IZVODI HIRURŠKO LEČENJE ANALNE FISURE?

• Pre odluke o potrebi za hirurškim lečenjem doktor će obaviti  pregled i određene testove na osnovu koijh može da zaključi zašto  konzervativni tretman nije bio uspešan.
• Hirurška intervencija  najčešće podrazumeva presecanje jednog dela unutrašnjeg analnog  sfinktera. Ovom metodom se smanjuju bol i spazam i olakšava zarastanje  rascepa. Presecanje unutrašnjeg analnog sfinktera nadalje onemogućava  kontrolu pražnjenja creva. Može postojati mogućnost da odmah nakon  operacije idete kući (po potrebi može biti potrebno da ostanete u  bolnici). Bol se smanjuje nakon nekoliko dana, a za kompletno zarastanje  rascepa potrebno je nekoliko nedelja.

DA LI MOŽE DA SE SPREČI RAZVOJ ANALNE FISURE?

• Kod dece možete sprečiti nastanak analne fisure tako što ćete  redovno menjati pelene i adekvatno tretirati analnu fisuru i sprečiti  nastanak opstipacije (ukoliko su ovo uzroci za nastanak analne fisure).
•  Kod odraslih je potrebno da se anorektalna regija održava suvom, da se  regija briše mekim i pamučnim sredstvima, izbegavajte korišćenje grubog i  mirisnog toaletnog papira.

Šta su hemoroidi i kako se leče?

Hemoroidi ili šuljevi predstavljaju uvećane, otečene i upalom  zahvaćene vene u završnom delu debelog creva- anusu i rektumu (čmaru).  Hemoroidi mogu nastati kao posledica naprezanja tokom pražnjenja ili  povećanog pritiska u trbuhu, koji rezultuje povećanjem pritiska u venama  (najčešće usled odmakle trudnoće ili zbog drugih razloga). Hemoroidi  mogu biti lokalizovani u samom rektumu (unutrašnji hemoroidi) ili se  mogu razviti na koži oko anusa (spoljašnji hemoroidi). Hemoroidi  predstavljaju uobičajenu pojavu i smatra se da više polovine osoba posle  50 godine ima probleme sa svrabom kože oko rektuma, osećajem  nelagodnosti pri pražnjenju i pojavom sveže krvi u stolici što može biti  posledica postojanja hemoroida. U najvećem broju slučajeva hemoroide je  moguće lečiti sprovođenjem posebnog režima ishrane, adekvatnom  higijenom kože oko čmara i lekovima za lokalnu upotrebu. Osobe koje ne  odgovore adekvatno na nehirurške mere lečenja, mogu biti kandidati za  hirurško lečenje hemoroida.

Tipovi hirurških intervencija

• Hirurško lečenje hemoroida može biti opcija, ukoliko nehirurškim  tretmanom nisu postignuti adekvatni rezultati, ukoliko postoji krvarenje  iz hemoroida ili su oni veom bolni. Postoji nekoliko opcija:
•  Hemoroidektomija je naziv za hirurško uklanjanje hemoroida. Tokom  hemoroidektomije hirurg pravi rez oko anusa, kako bi uklonio hemoroide.
• Postoje i druge opcije koje uključuju minimalno invazivnu hirurgiju:
• Lasersko uklanjanje hemoroida koje predstavlja preciznu proceduru kojom se laserski tkivo hemoroida spaljuje.
•  Ligacija (podvezivanje) hemoroida uz pomoć gumice predstavlja proceduru  koja podrazumeva postavljanje gumice na bazu hemoroida čime se prekida  dotok krvi i ishranjivanje tkiva hemoroida. Ova intervencija se radi u u  delu anusa koji ima manje receptora za bol, tako da je procedura manje  bolna.
• Skleroterapija je procedura kojom se hemijsko sredstvo  ubrizgava u krvni sud koji ishranjuje hemoroide, čime se taj krvni sud  uništava i prekida se snabdevanje krvlju.
• Iako su minimalno  invazivne procedure manje bolne i praćene manjim brojem komplikacija,  hemoroidektomija može obezbediti bolje dugoročne rezultate.

Rizici

• Hirurško uklanjanje hemoroida je bezbedna procedura koja se često  obavlja. Kao i svaka operacija praćena je rizikom od nastanka krvarenja,  infekcije ili neželjenih rekacija na anesteziju.
• Nakon operacije  pacijenti mogu imati poteškoće sa mokrenjem, u smislu da im je teško da  se opuste i omoguće oticanje mokraće. Može doći do povrede analnog  sfinktera, što može dovesti do bola ili nevoljnog pražnjenja creva  (fekalne inkontinencije).

Terapija bola nakon hirurškog uklanjanja hemoroida

• Najčešća tegoba nakon operacije je bol, naročito prilikom pokreta  creva. Lekovi protiv bolova, kao što su paracetamol ili ibuprofen mogu  omogućiti uklanjanje bolova. Nemojte uzimati lekove bez prethodne  konsultacije sa lekarom. Topla kupka može pomoći u smanjenju bolova.  Uzimanje lekova koji omogućavaju održavanje stolice mekom može sprečiti  naprezanje usled opstipacije (zatvora). Naprezanje može dovesti do  ponovne pojave hemoroida.
• U najvećem broju slučajeva oporavak  nakon hemoroidektomije traje oko 2 nedelje. Ponekad je za potpun  oporavak potrebno 3 do 6 nedelja.

Kako se može sprečiti ponovna pojava hemoroida?

• Najbolji način za sprečavanje ponovne pojave hemoroida je  održavanje stolice mekanom i sprečavanje naprezanja usled nastanka  zatvora. Ovo se može postići Ishranom bogatom vlaknima i adekvatnom  hidracijom (6 do 8 čaša tečnosti dnevno).
• Ukoliko je potrebno mogu se koristiti suplementi bogati vlaknima.

ŠTA JE FORMIRANJE KOLOSTOME?

Hirurško formiranje kolostome je operacija kojom se pravi otvor preko  kog se debelo crevo otvara na prednjem trbušnom zidu. Kolostoma se može  formirati od jednog ili oba kraja debelog creva koji se povezuju sa  kožom. Oko kolostome postavlja se kesa za skupljanje sadržaja, koja se  kada je potrebno prazni ili menja. Formiranje kolostome može se obaviti  kao pojedinačna operacija ili u sklopu neke druge operacije i to  otvorenom (klasičnom) ili laparoskopskom tehnikom. Kolostoma se može  formirati i pre hemio ili radioterapije kod bolesnika sa karcinomom  završnog dela debelog creva (anusa ili rektuma). Očekuje se da u bolnici  provedete 3-5 dana (po potrebi i duže).

KAKO SE IZVODI?

• Kolostoma se formira tako što hirurg pravi otvor na prednjem  trbušnom zidu. Ukoliko se formira terminalna kolostoma onda se samo  gornji deo debelog creva prišiva za kožu. Drugi deo creva se uklanja ili  zašiva i ostavlja u trbuhu. Ponekad hirurg pravi “loop” kolostomu koja  podrazumeva da se i ushodni i nishodni deo debelog creva prišivaju za  prednji trbušni zid.
• Najčešće se formiranje kolostome izvodi  laparoskopskom hirurškom tehnikom. Operacija se izvodi z pomoć  specijalnih hirurških instrumenata i instrumenta sa video kamerom na  vrhu (laparoskopom). Ovi instrumenti se u trbuh uvode kroz male rezove  na trbuhu.

POTENCIJALNI RIZICI

• Kao i svaka operacija i ova je praćena rizikom od nastanka  određenih komplikacija. Tokom boravka u bolnici nosićete specijalne  kompresivne čarape i dobijati injekcije koje se daju pod kožu  (subkutano) u cilju sprečavanja nastanka krvnih ugrušaka (tromboze).  Veoma retko dolazi do krvarenja ili infekcije.
• Ponekad može doći do  curenja sadržaja u nivou spoja (anastomoze) creva. Rizik od curenja  sadržaja najveći je kod osoba koje imaju Kronovu bolest ili uzimaju  kortikosteroide. Ukoliko dođe do ove komplikacije može biti potrebno da  uzimate antibiotike kako bi se curenje smanjilo ili može biti potrebno  da doktor plasira drenažni kateter kroz trbušni zid uz pomoć kog se  evakuiše tečnost.
• Ponekad može biti potrebno više vremena da se  funkcija creva vrati u normalu. Ukoliko ne dođe do uspostavljanja  normalne funkcije creva može nastati stanje koje se naziva ileus, koje  može biti praćeno bolom u trbuhu, distenzijom creva i povraćanjem.  Opstrukcija (prekid, blokada) prolaska sadržaja creva može nastati kao  posledica postojanja spazma (grča), priraslica ili drugih razloga koji  mogu dovesti do nastanka abdominalnih kolika (bolova), abdominalne  distenzije i povraćanja. Ukoliko dođe do nastanka ovih stanja biće  potrebno da se plasira nazogastrična sonda i prekine unos hrane i  tečnosti preko usta.
• Može postojati potreba da hirurg nakon  započinjanja procedure laparoskopskom tehnikom nastavi operaciju  otvorenom hirurškom metodom.
• Komplikacije koje potencijalno mogu  nastati ubrzo nakon operacije su: retrakcija kolostome koja nastaje kao  posledica povlačenja debelog creva u trbuh.
• Komplikacije koje nastaju kasnije uključuju: suženje (stenozu) kolostome ili prolaps kolostome.
•  Nastanak kile u prostoru oko stome je česta komplikacija. Veoma retko  kila može dovesti do opsrtukcije creva. Najčešće su kile koje nastaju  veoma male i nije potrebno hirurško lečenje.

PRIPREMA

• Pre operacije može biti potrebno da: prestanete sa uzimanjem  određenih lekova (možete prekinuti uzimanje lekova samo nakon  konsultacije sa lekarom); ne smete jesti i piti tečnost 8-12 sati pre  procedure; popijete sredstvo za olakšavanje pražnjenja creva ili uradite  klistir (potrebno je da pratite instrukcije lekara); uzmete antibiotik  (kako bi se sprečila infekcija bakterijama koje se normalno nalaze u  debelom crevu). Ukoliko se formiranje kolostomi obavlja hitno, nije  moguća adekvatna priprema za operaciju.

OPORAVAK

• Medicinsko osoblje HealthMedic-a će Vam nakon operacije objasniti  kako da praznite i menjate kese u kojima se prazni sadržaj iz kolostome.  Medicinsko osoblje će se potruditi da pre otpusta iz naše bolnice  samostalno savladate ove radnje.
• Pacijenti se ohrabruju da se što  ranije nakon operacije atkiviraju (prvo da sede u krevetu, nakon toga da  šetaju). Hirurški konci se najčešće skidaju nakon 7-14 dana.
•  Potrebno je da bar 6 nedelja nakon operacije izbegavate dizanje tereta i  obavljanje naporne fizičke aktivnosti. Dve nedelje nakon operacije  (ponekad i kasnije) moći ćete da upravljate motornim vozilom.
•  Preporučuje se da uzimate količinski manje obroke, češće tokom dana, da  izbegavate začinjenu hranu i hranu bogatu biljnim vlaknima bar prvih  nedelja nakon operacije. Kontrolni pregled se obavlja najčešće nakon 2  nedelje od operacije (po potrebi i ranije).

ŠTA JE PROKTOKOLEKTOMIJA?

Proktokolektomija je hirurška procedura kojom se uklanja debelo crevo (kolon), rektum i anus. Postoji otvorena (klasična) i laparoskopska  proktokolektomija.  Najčešće se (ukoliko je moguće) izvodi laparoskopska  proktokolektomija.  Zajedno se uklanjaju i krvni sudovi i limfni čvorovi  ovog dela  gastrointestinalnog trakta. Nakon toga hirurg uz pomoć dela  tankog  creva (ileuma) pravi ileostomu na desnoj strani trrbuha. Uzorci  delova  creva šalju se na patohistološku analizu. Operacija traje 3-4  sata.  Boravak u bolnici nakon laparoskopskeoperacije iznosi 5-7 dana, a  nakon  otvorene operacije iznosi 7-10 dana (po potrebi i duže).

INDIKACIJE / ZAŠTO SE RADI?

Proktokolektomija  se koristi u cilju lečenja Kronove bolesti,  ulceroznog kolitisa,  familijarne adenomatozne polipoze creva, raka  debelog creva.

KAKO SE IZVODI?

• Najčešće se izvodi laparoskopska operacija. Uz pomoć specijalnih hirurških instrumenata i instrumenta sa video kamerom na vrhu  (laparoskopom) koji se uvode kroz male rezove na trbuhu uklanjaju se   debelo crev (kolon), rektum i anus zajedno sa krvnim sudovima tog dela   creva i limfnim čvorovima. Nakon toga hirurg uz pomoć dela tankog creva (ileuma) pravi ileostomu na desnoj strani trrbuha. Uzorci delova creva šalju se na patohistološku analizu.

POTENCIJALNI RIZICI

• Kao i svaka operacija i ova je praćena rizikom od nastanka određenih komplikacija. Tokom boravka u bolnici nosićete specijalne kompresivne čarape i dobijati injekcije koje se daju pod kožu  (subkutano) u cilju sprečavanja nastanka krvnih ugrušaka (tromboze). Veoma retko dolazi do krvarenja ili infekcije.
• Ponekad može doći do  curenja sadržaja u  nivou stome. Rizik od curenja sadržaja najveći je  kod osoba koje imaju  Kronovu bolest ili uzimaju kortikosteroide. Ukoliko  dođe do ove  komplikacije može biti potrebno da uzimate antibiotike kako  bi se curenje smanjilo ili može biti potrebno da doktor plasira  drenažni  kateter kroz trbušni zid uz pomoć kog se evakuiše tečnost.
• Ponekad  može biti potrebno više vremena da se funkcija creva vrati u normalu,  ukoliko do toga ne dođe može nastati stanje koje se naziva ileus, koje  može isprovocirati nastanak distenzije creva i povraćanja.  pstrukcija  (prekid, blokada) prolaska sadržaja creva može nastati kao posledica postojanja spazma (grča), priraslica ili drugih razloga koji mogu dovesti do nastanka abdominalnih kolika (bolova), abdominalne distenzije i povraćanja. Ukoliko dođe do nastanka ovih komplikacija mže   biti potrebno da se plasira nazogastrična sonda i prekine unos hrane i tečnosti preko usta.
• Može postojati potreba da hirurg nakon započinjanja procedure laparoskopskom tehnikom nastavi operaciju otvorenom hirurškom metodom.

PRIPREMA

• Pre operacije može biti potrebno da: prestanete sa uzimanjem određenih lekova (možete prekinuti uzimanje lekova isključivo nakon  konsultacije  sa lekarom); ne smete jesti i piti tečnost 8-12 sati pre  procedure;  popićete sredstvo za olakšavanje pražnjenja creva ili uradite klistir (potrebno je da pratite instrukcije lekara); uzmete antibiotik  (kako bi  se sprečila infekcija bakterijama koje se normalno nalaze u  debelom crevu). Ukoliko se kolektomija radi hitno, nije moguća adekvatna   priprema za operaciju.

OPORAVAK

• Ponekad hirurg nakon operacije stavlja abdominalni dren (cevčicu koja prolazi kroz trbušni zid i kroz koju se evakuiše sadržaj iz trbušne  duplje). Abdominalni dren se najčešće uklanja nakon nekoliko dana. U konsultaciji sa lekarom nakon operacije možete uzeti lekove protiv bolova.
• Najveći broj pacijenata ubrzo nakon operacije može da jede i da pije. Pacijenti se ohrabruju da se što ranije nakon operacije atkiviraju (prvo da sede u krevetu, nakon toga da šetaju). Hirurški konci se najčešće skidaju nakon 7-14 dana.
• Potrebno je da bar 6 nedelja nakon operacije izbegavate dizanje tereta i obavljanje naporne fizičke aktivnosti. Dve nedelje nakon operacije (ponekad i kasnije) moći  ćete da upravljate motornim vozilom.
• Preporučuje se da uzimate  količinski manje obroke, češće tokom dana, da izbegavate začinjenu hranu i hranu bogatu biljnim vlaknima bar prvih nedelja nakon operacije. Kontrolni pregled se obavlja najčešće nakon 2 nedelje od operacije (po potrebi i ranije).

ŠTA JE DESNA HEMIKOLEKTOMIJA?

Desna  hemikolektomija je hirurška procedura kojom se uklanja desna  polovina  debelog creva. Najčešće se izvodi kod pacijenata sa rakom  debelog  creva, Kronovom bolešču ili divertikulozom. Postoji otvorena  (klasična)  i laparoskopska desna hemikolektomija. Najčešće se, ukoliko  je moguće,  izvodi laparoskopska procedura. Uzorci delova creva koji se  uklanjaju  šalju se na patohistoločku analizu kako bi se potvrdilo  postojanje  određenog stanja ili bolesti. Operacija najčešće traje oko 2  sata.  Boravak u bolnici nakon otvorene operacije iznosi 5-7 dana, a  nakon  laparoskopske operacije iznosi 1-5 dana (po potrebi i duže).

INDIKACIJE / ZAŠTO SE RADI?

Desna  hemikolektomija koristi se u cilju lečenja ili sprečavanja  sledećih  bolesti debelog creva: krvarenja, opstrukcije (blokiranja  proslaska  sadržaja) debelog creva, raka debelog creva, Kronove bolesti,   ulceroznog kolitisa, divertikulitisa ili u sklopu preventivne  hirurgije.

KAKO SE IZVODI?

• Najčešće se  izvodi laparoskopska operacija. Uz pomoć specijalnih  hirurških  instrumenata i instrumenta sa video kamerom na vrhu  (laparoskopom) koji  se uvode kroz male rezove na trbuhu uklanjaju se  desna polovina  debelog creva, deo ili ceo transverzalni kolon  (horizontalno položen  deo debelog creva) i završni deo tankog creva  zajedno sa krvnim  sudovima tog dela creva i limfnim čvorovima. Nakon  toga hirurg pravi  spoj (anastomozu) između tankog creva i preostalog  dela debelog creva.  Za ovu vrstu operacije najčešće nije potrebno  pravljenje stome (otvora  preko kog se sadržaj debelog creva prazni u  spoljašnju sredinu). Uzorci  delova creva šalju se na patohistološku  analizu.

POTENCIJALNI RIZICI

•  Kao i svaka operacija i ova je praćena rizikom od nastanka  određenih  komplikacija. Tokom boravka u bolnici nosićete specijalne  kompresivne  čarape i dobijati injekcije koje se daju pod kožu  (subkutano) u cilju  sprečavanja nastanka krvnih ugrušaka (tromboze).  Veoma retko dolazi do  krvarenja ili infekcije.
• Ponekad može doći do  curenja sadržaja u  nivou spoja (anastomoze) creva. Rizik od curenja  sadržaja najveći je  kod osoba koje imaju Kronovu bolest ili uzimaju  kortikosteroide.  Ukoliko dođe do ove komplikacije može biti potrebno da  uzimate  antibiotike kako bi se curenje smanjilo ili može biti potrebno  da  doktor plasira drenažni kateter kroz trbušni zid uz pomoć kog se   evakuiše tečnost.
• Ponekad može biti potrebno više vremena da se   funkcija creva vrati u normalu, ukoliko do toga ne dođe može nastati   stanje koje se naziva ileus, koje može isprovocirati nastanak  distenzije  creva i povraćanja. Opstrukcija (prekid, blokada) prolaska  sadržaja  creva može nastati kao posledica postojanja spazma (grča),  priraslica  ili drugih razloga koji mogu dovesti do nastanka  abdominalnih kolika  (bolova), abdominalne distenzije i povraćanja.  Ukoliko dođe do nastanka  ovih stanja biće potrebno da se plasira  nazogastrična sonda i prekine  unos hrane i tečnosti preko usta.
• Može postojati potreba da hirurg nakon započinjanja procedure laparoskopskom tehnikom nastavi sa otvorenom hirurškom metodom.

PRIPREMA

•  Pre operacije može biti potrebno da: prestanete sa uzimanjem  određenih  lekova (možete prekinuti uzimanje lekova samo nakon  konsultacije sa  lekarom); ne smete jesti piti tečnost 8-12 sati pre  procedure; popijete  sredstvo za olakšavanje pražnjenja creva ili uradite  klistir (potrebno  je da pratite instrukcije lekara); uzmete antibiotik  (kako bi se  sprečila infekcija bakterijama koje se normalno nalaze u  debelom  crevu). Ukoliko se kolektomija radi hitno, nije moguća adekvatna   priprema za operaciju.

OPORAVAK

• Ponekad  hirurg nakon operacije stavlja abdominalni dren (cevčicu  koja prolazi  kroz trbušni zid i kroz koju se evakuiše sadržaj iz trbušne  duplje).  Abdominalni dren se najčešće uklanja nakon nekoliko dana. U   konsultaciji sa lekarom nakon operacije možete uzeti lekove protiv   bolova.
• Najveći broj pacijenata ubrzo nakon operacije može da jede  i  da pije. Pacijenti se ohrabruju da se što ranije nakon operacije   atkiviraju (prvo da sede u krevetu, nakon toga da šetaju). Hirurški   konci se najčešće skidaju nakon 7-14 dana.
• Potrebno je da bar 6   nedelja nakon operacije izbegavate dizanje tereta i obavljanje naporne   fizičke aktivnosti. Dve nedelje nakon operacije (ponekad i kasnije)  moći  ćete da upravljate motornim vozilom.
• Preporučuje se da  uzimate  količinski manje obroke, češće tokom dana, da izbegavate  začinjenu hranu  i hranu bogatu biljnim vlaknima bar prvih nedelja nakon  operacije.  Kontrolni pregled se obavlja najčešće nakon 2 nedelje od  operacije (po  potrebi i ranije).

ŠTA JE HIRURŠKO LEČENJE PILONIDALNOG SINUSA?

[et_pb_section fb_built=“1″ _builder_version=“4.0.5″][et_pb_row _builder_version=“4.0.5″][et_pb_column type=“4_4″ _builder_version=“4.0.5″][et_pb_text _builder_version=“4.6.6″ hover_enabled=“0″ sticky_enabled=“0″]

ŠTA SU HEMOROIDI?

Hemoroidi ili šuljevi predstavljaju uvećane, otečene i upalom  zahvaćene vene u završnom delu debelog creva- anusu i rektumu (čmaru).  Hemoroidi mogu nastati kao posledica naprezanja tokom pražnjenja ili  povećanog pritiska u trbuhu, koji rezultuje povećanjem pritiska u venama  (najčešće usled odmakle trudnoće ili zbog drugih razloga). Hemoroidi  mogu biti lokalizovani u samom rektumu (unutrašnji hemoroidi) ili se  mogu razviti na koži oko anusa (spoljašnji hemoroidi). Tegobe koje  nastaju kao posledica nastanka hemoroida su svrab kože oko rektuma,  osećaj nelagodnosti ili bol tokom pražnjenja i krvarenje.

ŠTA JE LEČENJE HEMOROIDA THD METODOM?

Transanalna hemoroidalna dearterijalizacija (THD) je minimalno  invazivna hirurška metoda (zato što nema pravljenja rezova) kojom se  leče hemoroidi. THD metoda predstavlja veoma efikasan način lečenja  hemoroida. Procedura se zasniva na podvezivanju hemoroidalne arterije,  čime se smanjuje protok krvi kroz hemoroide. Ova procedura je najmanje  invazivna u odnosu na ostale hirurške metode i praćena je minimalnim  rizikom od nastanka bolova i stresa za pacijenta. Ova procedura se  izvodi u sklopu jednodnevne hirurgije u HealthMedic-u i pacijent može ići  kući istog ili sledećeg dana, a za povratak uobičajenim aktivnostima  potrebno je 5-6 dana. Za THD metodu se može smatrati da je trajno  rešenje u lečenju hemoroida, zato što se hemoroidi veoma retko ponovo  javljaju.

PREDNOSTI THD METODE

• Bol posle intervencije može biti kratkotrajan i slabog intenziteta ili ga uopšte nema.
• Krvarenje veoma retko nastaje u toku i nakon intervencije ili može biti minimalno.
• Oporavak je brz, a pacijent se otpušta iz bolnice istog ili najčešće sledećeg dana.
•  THD metodom se ne narušava anatomski intregritet završnog dela debelog  creva, zbog čega nakon intervencije pacijent najčešće nema problema sa  crevnim pražnjenjem.

KAKO SE IZVODI?

THD operaciju izvode hirurzi proktolozi. Metoda zahteva korišćenje  specijalne opreme koja omogućava veliku tačnost i sigurnost u  određivanju regija u kojima treba obaviti intervenciju. Tokom THD  operacije arterijski krvni sudovi koji snabdevaju hemoroide se precizno  lociraju uz pomoć finog, specijalno dizajniranog proktoskopa. Maksimum  preciznosti omogućen je korišćenjem ultrazvučne sonde sa dopler efektom.  Locirane arterije se nakon toga podvezuju, a ukoliko postoji i prolaps  sluznice završnog dela debelog creva, prolabirana sluznica se podiže,  vraća u završni deo debelog creva i prišiva. Pošto se operacija izvodi  iznad nazubljene linije (iznad nazubljene linije nema senzornih nerava)  nećete osećati bol.

POTENCIJALNI RIZICI

• Ova procedura je praćena minimalnim rizikom od nastanka  komplikacija i bola. Rizik od nastanka komplikacija je značajno manji  nego nakon izvođenja klasične hemoroidektomije. Komplikacije koje mogu  nastati su: krvarenje, otežano mokrenje, hitni pozivi na pražnjenje  creva, hematomi i tromboza.

PRIPREMA

• Doktor će Vam dati detaljna uputstva o pripremi za ovu operaciju.

OPORAVAK

•Nakon THD operacije hemoroida postoperativni bol je minimalan.  Možete imati osećaj težine u predelu rektuma i nelagodnost. Ovaj  neprijatan osećaj nestaje nakon nekoliko dana i efikasno se može  ukloniti lekovima protiv bolova. Procedura najčešće nije udružena sa  nastankom ozbiljnijih komplikacija.
• Posle operacije preporučuje se  dijeta sa puno vlakana uz unošenje minimum 2 litra tečnosti dnevno.  Potrebno je da se regija na kojoj je rađena intervencija vrati u normalu  nakon nekoliko meseci.
• U najvećem broju slučajeva pacijent se može vratiti uobičajenim dnevnim aktivnostima za 24-48 sata.
•  Nakon procedure neki pacijenti mogu osećati blagu nelagodnost u  rektalnoj regiji, koja najčešće nestaje nakon nekoliko dana. Ukoliko su  stavljeni šavovi na prolabirane hemoroide, neki pacijenti mogu osećati  hitnu potrebu za defekacijom, što takođe posle određenog vremena  nestaje.

[/et_pb_text][/et_pb_column][/et_pb_row][/et_pb_section]

ŠTA JE HIRURŠKO POSTAVLJANJE PRILAGODLJIVE ŽELUDAČNE OMČE?

Hirurško postavljanje prilagodljive želudačne omče je operacija koja  predstavlja jednu od hirurških metoda u lečenju gojaznosti. Operacija se  može obaviti pravljenjem velikog reza na trbuhu (otvorena operacija)  ili uvođenjem specijalnih hirurških instrumenata i instrumenata sa video  kamerom na vrhu (laparoskopa) kroz više manjih rezova (laparoskopska  operacija). Uz pomoć hirurških instrumenata hirurg postavlja omču  („prsten“) oko vrha želuca, čime se formira mali »džep« (pouch) u koji  dospeva hrana. Intenzitet zatezanja omče moguće je prilagoditi tokom  vremena u zvaisnosti od potreba. Operacija traje 30 do 60 minuta, a  očekivano vreme oporavka iznosi 4 do 6 nedelja (smatra se da je to vreme  potrebno da se omča adekvatno prilagodi). Neophodno je i da nakon  operacije nastavite sa pravilnom ishranom i redovnom fizičkom  aktivnošću, jer će Vam taj režim pored operacije omogućiti postizanje  željenog cilja i sprečiti vraćanje izgubljene težine. U odnosu na druge  hirurške metode u lečenju gojaznosti smanjenje telesne mase ovom metodom  je umereno..

INDIKACIJE / ZAŠTO SE RADI?

• Hirurško postavljanje prilagodljive želudačne omče je operacija  koja se primenjuje u lečenju gojaznosti, naročito kod pacijenata koji su  morbidno gojazni i kod kojih redukcija telesne mase nije postignuta  dijetom, vežbanjem ili uz pomoć lekova.
• Hirurško lečenje  gojaznosti preporučuje se ukoliko je Vaš BMI (indeks telesne mase) 40  ili više. Hirurgija se predlaže ukoliko je Vaš BMI 35 (ili više) i  ukoliko je udružen sa nekim životno ugrožavajućim oboljenjem ili  oboljenjem za čije se poreklo zna da je u vezi sa gojaznošću (npr.  dijabetes melitus tip 2 koji se ne može kontrolisati pravilnom ishranom,  načinom života i lekovima).

KAKO SE IZVODI?

• Operacija se izvodi u opštoj anesteziji (tokom operacije nećete  biti svesni). Laparoskopska operacija se obavlja korišćenjem specijalnih  hirurških instrumenata i laparoskopa sa video kamerom na vrhu koji se  uvode kroz male rezove na trbuhu.
• Želudačna omča je specijalan  plastični prsten koji se postavlja oko vrha želuca i nakon toga zateže  kako bi se od gornjeg dela želuca formirao mali džep (pouch) koji prima  hranu.

Hirurg ostavlja prisutpni port ispod kože u nivou želuca. Ukoliko  postoji potreba da se džep od gornjeg dela želuca smanji ili poveća  doktor će ubaciti iglu u port i proširiti ili suziti omču.

POTENCIJALNI RIZICI

• Kao i svaka operacija i ova je praćena rizikom od nastanka  infekcije, krvarenja ili formiranja krvnih ugrušaka u dubokim venama  nogu i posledične plućne embolije. Postoji rizik od nastanka kamenja u  žučnoj kesici ili nastanka anemije ili osteoporoze (koje su najčešće  posledica neadekvatne apsorcpice hranljivih sastojaka).
• Iako je  ova hirurška procedura najmanje invazivna u odnosu na ostale, postoji  rizik od sledećih komplikacija: opstrukcije (blokiranja) prolaska hrane  (što može dovesti do bola u trbuhu, mučnine ili povraćanja); otpadanja  omče (može izazvati bol u trbuhu ili gorušicu); infekcije, diskonekcije  porta ili curenja sadržaja iz pristupnog porta; vraćanje kiselog  sadržaja iz želuca u jednjak i upala jednjaka; širenje (dilatacija)  jednjaka koja može nastati ukoliko budete jeli veće količine hrane od  onih koije su dozvoljene (može biti praćeno otežanim gutanjem ili  zaustavljanjem hrane u grlu); nastanka deficita različitih vitamina i  minerala (može biti potrebno da trajno uzimate različite vitamine i  minerale u obliku suplemenata).

OPORAVAK

• Nekoliko nedelja nakon operacije možete osećati bol u trbuhu (u  konsultaciji sa lekarom možete uzeti lek protiv bolova). Preporučuje se  da što ranije nakon operacije postanete aktivni. Može biti potrebno da  se dan nakon operacije uradi rentgenski snimak u cilju provere položaja  omče.
• Pošto je želudac značajno smanjen brže ćete osetiti sitost.  Prvih mesec dana od operacije Vaš želudac može da podnese samo male  količine tečne ili kašaste hrane i tečnosti. Potrebno je da tokom dana  često pijete male količine vode, kako biste izbegli dehidrataciju.  Očekivano je da rad creva bude poremećen nakon operacije. Trudite se da  unosite hranu koja sprečava nastanak zatvora ili naprezanja prilikom  pražnjenja.
• Tokom vremena moći ćete da jedete čvrstu hranu, ali je  potrebno da dobro sažvaćete hranu i da prestanete sa jelom kada osetite  sitost. Biće potrebno određeno vreme da se naviknete na činjenicu da  ćete sitost osetiti značajno ranije nego pre operacije. Ukoliko ne  sažvaćete dobro hranu i ukoliko ne prestanete da jedete kada osetite  sitost, možete osećati mučninu ili nelagodnost ili možete povraćati.  Ukoliko budete pili velike količine visokokalorijskih napitaka, kao što u  gazirani ili voćni sokovi, može se desiti da ne gubite na težini.  Ukoliko dođe do rastezanja želuca nakon operacije, neće doći do  značajnog smanjenja težine i efekti operacije će biti značajno umanjeni.
• Kada počnete sa konzumiranjem čvrste hrane doktor će Vam  prilagoditi stepen stegnutosti omče na želucu. Tokom vremena biće  potrebno da se omča više puta prilagođava, kako bi se uspostavila  ravnoteža u smanjenju telesne mase i održavanju osećaja sitosti (bez  provociranja povraćanja).

[et_pb_section fb_built=“1″ _builder_version=“4.0.5″][et_pb_row _builder_version=“4.0.5″][et_pb_column _builder_version=“4.0.5″ type=“4_4″][et_pb_text _builder_version=“4.0.5″ hover_enabled=“0″]

ŠTA JE GASTRIČNI BAJPAS?

Gastrični bajpas je operacija koja predstavlja jednu od hirurških  tehnika u lečenju gojaznosti. Operacija se zasniva na uklanjanju većeg  dela želuca, nakon čega se pravi mali džep „pouch“ od želuca koji se  prišiva za deo tankog creva – jejunum. Na taj način se iz procesa  varenja hrane isključuje veći deo želuca, dvanaestopalačno crevo i deo  tankog creva čime se značajno smanjuje resorpcija hranljivih materija.  Očekivano je da tokom prve godine izgubite 40-60% prekomernih kilograma,  dok se najbolji rezultati i idealan gubitak telesne mase postižu nakon  dve godine. Veoma je važno da znate da je gastrični bajpas efikasan  metod lečenja gojaznosti, ali ne daje rezultate odmah, već je potrebno  da budete strpljivi i da nastavite sa pravilnom ishranom i redovnom  fizičkom aktivnošću, jer će Vam taj režim pored operacije omogućiti  postizanje željenog cilja i sprečiti vraćanje izgubljene težine.

INDIKACIJE / ZAŠTO SE RADI?

• Gastrični bajpas je hirurška procedura koja se primenjuje u lečenju  gojaznosti, naročito kod pacijenata koji su morbidno gojazni i kod  kojih redukcija telesne mase nije postignuta dijetom, vežbanjem ili uz  pomoć lekova.
• Hirurško lečenje gojaznosti preporučuje se ukoliko  je Vaš BMI (indeks telesne mase) 40 ili više. Hirurgija se predlaže  ukoliko je Vaš BMI 35 (ili više) i ukoliko je udružen sa nekim životno  ugrožavajućim oboljenjem ili oboljenjem za čije se poreklo zna da je u  vezi sa gojaznošću (npr. dijabetes melitus tip 2 koji se ne može  kontrolisati pravilnom ishranom, načinom života i lekovima).

KAKO SE IZVODI?

• Prilikom normalnog procesa varenja, hrana prolazi kroz želudac i  ulazi u tanko crevo gde se najveći deo hranljivih sastojaka preuzima  (apsorbuje). Nakon toga ostatak hrane prelazi u debelo crevo, odakle se  mali deo hranljivih sastojaka apsorbuje, a ostatak nesvarene hrana  izbacuje u spoljašnju sredinu. Kada se radi Roux-en-Y gastrična bajpas  operacija veći deo želuca se uklanja, formira se mali džep  „pouch“-veličine jajtea koji se ušiva za deo tankog creva – jejunum. Na  taj način se premošćava (bypass) veći deo želuca, dvanaestopalačno crevo  i deo tankog creva i značajno smanjuje resorpcija hranljivih materija.  Ova procedura se obavlja uz pomoć specijalnih hirurških instrumenata sa  video kamerom koji se uvode kroz nekoliko malih rezova (laparaskopski  pristup).

POTENCIJALNI RIZICI

• Komplikacije do kojih može doći su infekcija, curenje sadržaja iz  želuca u trbušnu duplju na mestu premošćavanja što može dovesti do  peritonitisa, duboka venska tromboza i posledično plućna embolija. Kod  nekih ljudi dolazi do pojave kamenja u žučnoj kesici i razvoja anemije  ili osteoporoze zbog neadekvatne apsorpcije hranljivih sastojaka.
•  Druge komplikacije koje mogu nastati usled ove operacije su: problemi sa  formiranjem džepa od želuca (može postojati potreba za ponovnom  operacijom zbog tih komplikacija), povraćanje (ukoliko budete jeli više  hrane nego što može stati u džep od želuca nakon operacije), kila (može  nastati na mestu rezova ili na mestu premošćavanja želuca i creva),  kamenje u bubrezima, kamenje u žučnoj kesici.

PRIPREMA

• Ukoliko ste kandidat za gastričnu bajpas operaciju Roux-en-Y  metodom dobićete instrukcije od medicinskog tima o tome koja je priprema  za ovaj pregled (laboratorijske analize, dijagnostičke procedure, režim  ishrane i vežbanja, pušenje).

OPORAVAK

• Nekoliko nedelja nakon operacije možete osećati bol u trbuhu (u  konsultaciji sa lekarom možete uzeti lek protiv bolova). Mesto gde su  rezovi može biti bolno. Pošto je želudac značajno smanjen brže ćete  osetiti sitost (ukoliko hrana brzo prođe u tanko crevo može doći do  nastanka damping sindroma), što može dovesti do mučnine, proliva,  vrtoglavice ili nesvestice.
• Prvih mesec dana od operacije Vaš  želudac može da podnese samo male količine tečne ili kašaste hrane i  tečnost. Potrebno je da tokom dana često pijete male količine vode, kako  biste izbegli dehidrataciju. Očekivano je da rad creva bude poremećen  nakon operacije. Trudite se da unosite hranu koja sprečava nastanak  zatvora ili naprezanja.
• Tokom vremena moći ćete da jedete čvrstu  hranu, ali je potrebno da dobro sažvaćete hranu i da prestanete sa jelom  kada osetite sitost. Biće potrebno određeno vreme da se naviknete na  činjenicu da ćete sitost osetiti značajno ranije nego pre operacije.  Ukoliko ne sažvaćete dobro hranu i ukoliko ne prestanete da jedete kada  osetite sitost, možete osećati mučninu ili nelagodnost ili možete  povraćati. Ukoliko budete pili velike količine visokokalorijskih  napitaka, kao što u gazirani ili voćni sokovi, može se desiti da ne  gubite na težini. Ukoliko dođe do rastezanja želuca nakon operacije  usled unosa veće količine hrane, neće doći do značajnog smanjenja  telesne mase, tako da će efekti operacije biti značajno umanjeni.
•  Kod gastričnog bajpasa deo tankog creva koji aporbuje različite vitamine  i minerale je premošćen i nije u funkciji, zbog čega možete imati  nedostatak gvožđa, kalcijuma, magnezijuma ili različitih vitamina, što  može dovesti do dugoročnih problema kao što je osteoporoza. Kako biste  sprečili nedostatak vitamina i minerala, biće potrebno da ih trajno  nadoknađujete hranom ili suplemenatima.
• U zavisnoti od toga da li  se izvodi otvorena ili laparoskopska operacija, zavisiće i dužina Vašeg  oporavka. Ukoliko ste imali otvorenu operaciju, potrebno je da  izbegavate dizanje tereta i napornu fizičku aktivnost, dok rez na trbuhu  ne zaraste. Kompletan oporavak nakon otvorene gastrične bajpas  operacije traje 4 do 6 nedelja, dok nakon laparoskopske traje značajno  kraće.

[/et_pb_text][/et_pb_column][/et_pb_row][/et_pb_section]

[et_pb_section fb_built=“1″ _builder_version=“4.0.5″][et_pb_row _builder_version=“4.0.5″][et_pb_column _builder_version=“4.0.5″ type=“4_4″][et_pb_text _builder_version=“4.0.5″ hover_enabled=“0″]

ŠTA JE ŽELUDAČNA SLEEVE RESEKCJA?

Želudačna »sleeve« resekcija je restriktivna operacija koja  predstavlja jednu od efikasnih metoda hirurškog lečenja gojaznosti.  Restriktivna operacija znači da se veličina želuca smanjuje, zbog čega  se i nakon unosa manje količine hrane značajno brže oseća sitost.  Operacija se može obaviti pravljenjem velikog reza na trbuhu (otvorena  operacija) ili uvođenjem specijalnih hirurških instrumenata i  instrumenata sa video kamerom na vrhu (laparoskopa) kroz više manjih  rezova (laparoskopska operacija). U sklopu operacije uklanja se više od  polovine želuca i ostavlja deo želuca koji ima izgled tankog vertikalnog  »rukava« ili banane. Preostali deo želuca se hirurški zatvara.  Neophodno je da nakon operacije nastavite sa pravilnom ishranom i  redovnom fizičkom aktivnošću, jer će Vam taj režim pored operacije  omogućiti postizanje željenog cilja i sprečiti vraćanje izgubljene  težine. Operacija traje 1 do 2 sata.

INDIKACIJE / ZAŠTO SE RADI?

• Želudačna »sleeve« resekcija je hirurška procedura koja se  primenjuje u lečenju gojaznosti, naročito kod pacijenata koji su  morbidno gojazni i kod kojih redukcija telesne mase nije postignuta  dijetom, vežbanjem ili uz pomoć lekova.
• Hirurško lečenje  gojaznosti preporučuje se ukoliko je Vaš BMI (indeks telesne mase) 40  ili više. Hirurgija se predlaže ukoliko je Vaš BMI 35 (ili više) i  ukoliko je udružen sa nekim životno ugrožavajućim oboljenjem ili  oboljenjem za čije se poreklo zna da je u vezi sa gojaznošću (npr.  dijabetes melitus tip 2 koji se ne može kontrolisati pravilnom ishranom,  načinom života i lekovima).

KAKO SE IZVODI?

• Najčešće se izvodi laparoskopska želudačna »sleeve« resekcija, zato  što je ova tehnika praćena značajno manjim brojem komplikacija, a  proces oporavka je brži. Operacija se izvodi tako što se specijalni  hirurški instrumenti i instrument sa video kamerom na vrhu (laparoskop)  uvodi kroz više manjih rezova na trbuhu.
• Tokom laparoskopske  želudačne »sleeve« resekcije uklanja se oko 75% želuca i ostavlja se deo  želuca koji je u obliku rukava ili cevi. Tokom ove operacije nema  premošćavanja creva.

POTENCIJALNI RIZICI

• Komplikacije do kojih može doći su infekcija (može doći do curenja  sadržaja iz preostalog dela želuca što dovodi do peritonitisa),  krvarenje, duboka venska tromboza i posledično plućna embolija. Može  doći do pojave kamenja u žučnoj kesici i razvoja anemije ili osteoporoze  zbog neadekvatne apsorpcije hranljivih sastojaka.

OPORAVAK

• Nakon operacije može biti potrebno da uzimate lekove protiv bolova  (u konsultaciji sa lekarom). Preporučuje se da se što pre aktivirate.
• Pošto je želudac značajno smanjen brže ćete osetiti sitost. Prvih mesec  dana od operacije Vaš želudac može da podnese samo male količine tečne  ili kašaste hrane i tečnosti. Potrebno je da tokom dana često pijete  male količine vode, kako biste izbegli dehidrataciju. Očekivano je da  rad creva bude poremećen nakon operacije. Trudite se da unosite hranu  koja sprečava nastanak zatvora ili naprezanja tokom pražnjenja.
• Tokom vremena moći ćete da jedete čvrstu hranu, ali je potrebno da dobro  sažvaćete hranu i da prestanete sa jelom kada osetite sitost. Biće  potrebno određeno vreme da se naviknete na činjenicu da ćete sitost  osetiti značajno ranije nego pre operacije. Ukoliko ne sažvaćete dobro  hranu i ukoliko ne prestanete da jedete kada osetite sitost, možete  osećati mučninu ili nelagodnost ili možete povraćati. Ukoliko budete  pili velike količine visokokalorijskih napitaka, kao što u gazirani ili  voćni sokovi, može se desiti da ne gubite na težini. Ukoliko dođe do  rastezanja želuca nakon operacije, neće doći do značajnog smanjenja  težine i efekti operacije će biti značajno umanjeni.

[/et_pb_text][/et_pb_column][/et_pb_row][/et_pb_section]